Прочитај ми чланакНајвећи део развијеног и урбанизованог света суочава се са падом фертилитета, а научници су тек недавно установили да је ова појава повезана са густином насељености одређеног подручја.
Србија је недавно промовисала неке од мера за подстицање рађања, али гледано кроз историју тај проблем мучио је многе, чак и античке државе. Још у првом веку пре нове ере Рим је увео прве мере за подстицање рађања у историји, у виду такса са нежење и брачне парове без деце. “Леx Папиа Поппаеа”, закон усвојен у Сенату римске империје 9. године пре нове ере, није довео до повећања рађања.
На целој кугли земаљској још једино поједине афричке земље имају висок фертилитет какав су имала сва традиционална друштва, а и тамо је у многима почео да опада. Ради се о изразито неразвијеним крајевима централне Африке и државама попут Нигера, која се одржава на фертилитету од око седморо деце по жени.
Фертилитет Кине је данас приближан фертилитету Европске уније, око 1,57, фертилитет Индије опада већ пола века и данас је 2,4 детета по жени. Муслиманске земље: Иран 1,68, Пакистан 3,55, Малезија 1,93… и у свима опада већ годинама. Фертилитет Мексика опада од седамдесетх година и данас је на 2,1. Фертилитет Северне Кореје је око 2. Трендови су дакле исти у готово свим крајевима света, без обзира на државно уређење, религију, идеологију…
Фото: З. Илић / РАС Србија
ШТА ЈЕ ЗАЈЕДНИЧКО?
Шта је то што је заједничко свим овим државама па долази до истих трендова рађања? Аустријски демографи Волфганг Луц и Марија Рита Теста, и Дастин Пена са бечког Ветеринарског факултета, 2006. године су објавили научни рад „Густина насељености, кључни фактор у опадању људског фертилитета“. Проучавајући популације 145 земаља у истом периоду закључили су да постоји “константан и знатан негативан однос између људског фертилитета и густине насељености“.
Белгијски научници Давид де ла Крукс и Паула Гоби су 2017. године објавили рад „Густина насељености, фертилитет и демографска конвергенција у развијеним земљама“. Они су тестирали ефекат густине насељености на фертилитет људи у 44 земље у развоју, на приближно пола милиона жена. „Налазимо да је утицај густине насељености на фертилитет такав да повећање броја становника по квадратном километру са 10 на 1.000 одговара опадању фертилитета од 0,7 деце по жени“, написали су Крукс и Гоби. Анализа открива и да са порастом густине насељености расту и године у којима људи ступају у брак и године у којима добијају прво дете, фактори на које демографи указују као битне за репродукцију становништва.
Амерички социолог Глен Фајербау објавио је 1982. године рад „Густина насељености и фертилитет у 22 индијска села“. Према проценама демографа УН-а, око три четвртине популационог раста у земљама трећег света одвијале су се у пољопривредим домаћинствима. Анализирајући податке 22 села у Индији, Фајербау је приметио: „Изгледа да густина насељености има кочиони ефекат на фертилитет у овим селима…“.
прочитајте и…
Ови закључци у складу су са чињеницом да је фертилитет у свим земљама почео да опада оног тренутка када је почела урбанизација. Земље које су прве почеле да се урбанизују прве су и забележиле пад фертилитета као општи тренд, па је тако Француска већ почетком 20. века приметила да се не рађа довољно деце. У Србији, која је на прелазу из 19. у 20. век имала само три одсто градског становништва, опадање рађања почело је око 1900. године, у исто време када су почеле индустријализација и урбанизација државе.
КЉУЧНО ПИТАЊЕ
Одговор на питање шта се то заправо дешава па долази до репродуктивних промена у густо насељеним подручјима лежи у бројним демографским, економским, социолошким, психолошким факторима. Међутим, сви ти фактори у великој мери су проистекли из стања густе насељености и могло би се рећи да су они последице велике густине насељености. Популацију на одређеном животном простору раније су код људи, као што и данас чине код бројних животиња, контролисале заразне болести, ратови и миграције. Човек је у великој мери победио бактерије и вирусе лековима, вакцинама и хигијеном и тако потукао свог природног непријатеља. Ратови су данас, због развоја првенствено нуклеарног оружја, превише ризични па их људи све више избегавају. У прилог томе говори да од развоја нуклеарног оружја до данас није било масовних ратова. Зато људи данас мигрирају више него икада у историји, али опет одлазе у попуњене екумене, велике градове, где се опет не репродукују.
Али зашто онда у селима, где нема велике густине насељености, фертилитет не расте? Одговор је једноставан: млади одлазе са села у град, а у селима у великој већини остају старији људи, старачка домаћинства, где рађања више нема.
Кључно питање је како повећати број рођене деце, а не изгубити све цивилизацијске успехе које су људи створили? И да ли је то уопште могуће?
Метрополе и фертилитет
Ако се посматрају највећи градови данашњице, сви редом имају врло низак фертилитет, без обзира на којем континенту се налазе. Један од највећих кинеских градова, Шангај са преко 24 милиона становника, има фертилитет од само 0,7, а подаци су слични и за Пекинг. Фертилитет Мексико Ситија је 2,1 са трендом опадања, Москве 1,7, Техерана 2,1…
Имамо ли будућност?
Ако трендови остану исти, човечанство чека пад бројности што ће претити да сломи економски систем због великог броја пензионера и премало радника. Процене су да ће 2070. године број људи достићи максимум од око 9,4 милијарде, након чега ће почети да опада. На дуже стазе, то би могло да доведе и до нестајања појединих народа.
Из социолошког угла
– У градовима се формирала породица која није у виду задруге као на селу. Разликују се стилови живота, већа је тескоба, а станови мањи. Простор је мањи. На селу је живот слободнији, више је могућности – каже за “Блиц” социолог Ратко Божовић.
Како каже, у процесу премештања људи у градове настрадала је традиционална породица која се није поново формирала након транзиције.
– Јавља се индивидуализам који редукује породице, као и егоцентризам. Није исто пространо сеоско двориште и скучен простор у градским становима, али се јавља и разлика у времену, којег на селу има много више. У градовима је велика трка, људи више времена проводе у трчању него у миру – истиче Божовић.
