Прочитај ми чланак
Браћа близанци Срђан и Бобан Милић, официри ВЈ, погинули су пре 15 година на Косову у НАТО бомбардовању, а њихов трећи брат Горан умро од туге за њима.
Њима се пре три године придружио и отац Драгољуб, коме срце није могло више да издржи. Остала је само мајка Нада, са успоменама на њене најмилије и болом који је, како каже, из дана у дан све већи. У породичној кући мајка Нада је направила мали музеј и у њему су сви вредни предмети и фотографије Милића. Она сваког дана загледа фотографије, трофеје, ствари и одликовања својих синова.
На краљевачком гробљу Барутани један до другога леже тројица браће Милића. Близанци Срђан и Бобан су априла 1999. године погинули као припадници Војске Југославије бранећи Косово и Приштину у којој су живели. Обојица су погинула за само десет дана. Најпре је погинуо Срђан. Са возачем и још три војника кренуо је возилом на задатак. Стотинак метара од места поласка њихово возило је наишло на мину. Сва три војника су погинула на лицу места, Срђан је, тешко рањен, пребачен у болницу у Митровицу, а потом на ВМА. Све време је одржаван на апаратима, али је преминуо 4. априла 1999. године.
– Бобан и супруг Драгољуб су све време били у Београду поред Срђана. Драгољуб је када је Срђан преминуо, позвао телефоном стан наших рођака, код којих су спавали и само питао шта ради Бобан. Рођака је погледала кроз отворена врата и видела Бобана како седи на кревету и плаче. Он је осетио смрт свог брата близанца и пре него што су му саопштили – прича мајка Нада.
Само три дана након што је у Приштини сахрањен Срђан Милиће је задесила нова трагедија. На ратном задатку погинуо је и Бобан.
– Сећам се као данас када ми је Бобан рекао одлазећи у јединицу: ’Мајко, ако идеш на гроб, запали и за мене свећу.’ Он је у ствари хтео да каже да уместо њега то урадим, а испало је као да треба и за њега да је запалим – прича Нада.
Бобан се налазио у оклопном возилу са још седморицом војника. Две ракете на топлотно навођење погодиле су возило и претвориле га у пепео.
После бомбардовања Драгољуб, Нада и њихов најстарији син Горан кренули су у Краљево, где су имали кућу. Али туга за Срђаном и Бобаном је била толика да Горан то није издржао. Срце му је препукло од туге за браћом. Сахрањен је у гробници поред браће. Пре три године иста судбина је задесила и оца Драгољуба.
– Зашто су ме оставили саму? Дању и некако издржим, али када падне ноћ, плаћем, присећам се, почиње да ми буде тешко, имам кошмаре. Али некада имам и лепе снове. Причам са синовима као да су ту. Нажалост, њихова погибија је била узалудна јер је родна груда изгубљена, а они су дали животе за њу – каже Нада.
(Блиц)
