Прочитај ми чланакДа се у четвртак на хрватским судовима одржавао Дан отворених врата дословно је схватио осуђени ратни злочинац Винко Мартиновић Штела, "одшетавши" са загребачкога Жупанијског суда неколико минута пре објаве пресуде којом је осуђен на седам година затвора због убиства Јасмине Ђукић 1996. године у Мостару.
Фото: ТВ1 ХД / youtube Винко Мартиновић Штела
Да се у четвртак на хрватским судовима одржавао Дан отворених врата дословно је схватио осуђени ратни злочинац Винко Мартиновић Штела, „одшетавши“ са загребачкога Жупанијског суда неколико минута пре објаве пресуде којом је осуђен на седам година затвора због убиства Јасмине Ђукић 1996. године у Мостару.
Надмудрио полицију
Мартиновић је присуствовао суђењу све до његовог краја око 14 сати, када је веће којим је председавала судија Рахела Валентић објавило да је расправа закључена те да се веће повлачи на већање о пресуди. Након 10-минутног већања судија је обавестила и правосудну полицију да дође на обаву пресуде јер је Мартиновићу требало да буде одређен истражни затвор, но Мартиновић је неколико минута раније напустио суд, преноси ,,јутарњи лист“.
Тренутно је за њим у току расписивање међународне потернице зато што нема пријављено боравиште нити пребивалиште у РХ, већ живи у Мостару. Међутим, да су га полицајци случајно ухватили док напушта суд, не би смели да га зауставе јер за то није постојала законска основа. Наиме, према хрватским законима окривљеник не мора присуствовати самој објави пресуде, а будући да против њега није одређен истражни затвор, не може га лишити слободе. Надаље, да би му истражни затвор био одређен, суд му мора обавити и решење о одређивању истражнога затвора, а то тек може када му објави и пресуду од пет или више година затвора.
Vinko Martinović Štela osuđen na sedam godina zbog ubojstva u Mostaru 1996. https://t.co/JTL8czF5CM
— Večernji list (@vecernji_list) November 4, 2016
Без адресе
У тренутку када је он напустио зграду суда такође га више не сме ухапсити правосудна полиција, док га полиција МУП-а може ухапсити тек након што суд за њиме распише потерницу, а реч је о поступку који заправо траје по неколико сати. У случају попут Мартиновићевог, када се ради о особи која нема адресу у БиХ, ствари се додатно компликују јер полиција не може да обави проверу на његовој кућној адреси. Закључно, ако је Мартиновић одлучио да оде у БиХ, према закону има сасвим довољно времена да пређе границу док на снагу ступи неки акт који би у томе могао да га спречи. БиХ Мартиновића не може да изручи јер има тамошње држављанство, а правне последице пресуде донесене у четвртак могао би осетити тек за коју годину, и то уз услов да је потврди Врховни суд. Хрватска тада може затражити од БиХ да Мартиновић у тој земљи одслужи казну.
Четврта пресуда
Пресуда Мартиновићу због убиства из 1996. године четврта је неправомоћна пресуда донесена у том поступку који траје већ пуне два деценије. Најпре је Мартиновић био осуђен на осам година затвора, међутим пресуда је укинута. На другом суђењу је ослобођен, да би затим био изручен у Хаг где је био осуђен на 18 година затвора, а 2012. је пуштен из затвора.
Уследило је треће поновљено суђење на којем је Мартиновић поновно ослобођен, но и ту је пресуду укинуо Врховни суд, наложивши четврто суђење. Оно што је у четвртом поступку било кључно за доношење осуђујуће пресуде представља један прави мали преокрет.
Наиме, судија Рахела Валентић, која је тек недавно добила предмет, „открила“ је да је Мартиновић због насилничког понашања већ био у Реметинцу 1997. године, када је покренут поступак за убиство. Наиме, кључни свједок Ђино Зекан, који је у истрази теретио Мартиновића, да би затим променио исказ, тврдио је да су га агенти приморали да терети Штелу како би био притворен и изручен у Хаг. Сада испада да за тиме није било потребе јер је Мартиновић већ био у Реметинцу.
