Прочитај ми чланак
Русија у Србији гради Јужни ток. Србија од Москве треба да добије 800 милиона евра кредита за железнице, Руси преговарају око куповине Сартида…
Како би им „захвалили“ на свему томе, Срби организују изложбу о злочину у Катинској шуми, где је Совјетски НКВД (претходник КГБ) убио 22.000 Пољака. Изложбу организује Музеј Војводине уз свесрдну подршку Владе Војводине.
Засад је све у тајности. О изложби се још увек не говори, само се шапуће. Међутим, „НС репортер” сазнаје да је отварање предвиђено за почетак пролећа. Према нашим сазнањима, припреме увелико трају, а цела изложба биће постављена уз помоћ државног врха Пољске и тамошњих институција. У Музеју Војводине, који је под ингеренцијом покрајинских власти, биће приказани сви детаљи, фотографије, документи…
Све у вези с догађајем у Катинској шуми. Такође, наш извор из Музеја Војводине наводи да ће планирана изложба бити изразито антируска. Према поузданим информацијама које смо добили од једног броја запослених у Влади Војводине и Музеју Војводине, који су инкорпорирани у реализацију пројекта, изложба је договорена приликом посете амбасадора Пољске у Србији Анџеја Јасиновског Влади Војводине.
Опасан спор с Русијом
Изложба је чиста провокација која Србији неће донети ништа добро, кажу саговорници „НС репортера”. Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић каже да је глупа одлука да се организује таква изложба јер не треба љутити онога ко вам помаже.
– То је прави циркус, чак и независно од приче о кредитима и изградњи Јужног тока. Проблематично је да Србија уз све драме и хипотеке сада улази у опасан спор с Русијом Русијом, државом која нам је главни адут у међународним односима. Довољно је само поменути руску подршку у Савету безбедности.
Упуштамо се у деликатну и историјски осетљиву тематику из домена пољско-руских односа без икакве потребе. Док се с једне стране хвалимо односима с Русијом, с друге стране организујемо антируску изложбу! Све то је у најмању руку нетактично, наивно, трапаво и глупо, а у најгорем – то је свесно смишљена провокација – каже Вукадиновић.
Он наводи да је таква одлука супротна интересима државе Србије и не верује да је у питању покрајинско контрирање
Републици, другим речима, отворено супротстављање Пајтића републичкој власти чије је језгро коалиција
СНС/СПС.
– То би било веома глупо јер ће и Покрајина имати корист од руског кредита. Углавном, изложба ће сигурно имати лоше последице, али неће пропасти раније склопљени пословни аранжмани. Само ће се погоршати односи. Иначе, Руси имају сумње и резерве према нама, а на пролеће те сумње могу бити само оснажене – закључује Вукадиновић.
Суманута одлука
Политички аналитичар и стручњак за спољну политику Русије Драган Петровић каже да Руси избегавају да говоре о догађајима из 1940, док Пољаци обожавају ту тему јер је то јединствена прилика да се жестоко нападне Москва.
– Спорно је српско мешање у тај спор. Србија тако само затеже односе с Русијом и то без икакве потребе. Сумануто је да земља која има толико користи од Русије, која има повлашћене односе с Русијом као ниједна друга држава, планира да провоцира исте те Русе, и то на веома осетљивој теми. Та изложба је антисрпски државни потез. Као кад би Аустријанци организовали антинемачку изложбу. Па то је незамисливо! Ми не добијамо ништа тиме, а можемо много да изгубимо – каже Петровић.
Он наводи да иза свега стоје политичари који су марионете западних сила и да само спроводе у праксу туђе замисли.
– Отварање такве изложбе не може се објаснити ни на мишиће. Тако трауматично питање сигурно ће разгневити Русе. Такође не разумем зашто се ми увлачимо Пољацима. Не разумем који је наш спољнополитички интерес да то радимо. То је перверзан потез који ништа не доноси. Какве ће бити последице, не могу ни да претпоставим, само знам да Руси неће замрзети српски народ, али ће морати озбиљно да разговарају с нашим политичарима.
Изложба о догађајима у Катинској шуми, гледано из руског угла, може значити само да овде нису добродошли. То је директна порука – каже Петровић.
Дуга историја сукоба
Србија се тако меша у сукоб који траје вековима. Може се испоставити да на крају управо Србија извуче дебљи крај. Колико је озбиљан и дубок руско-пољски сукоб говори и чињеница да је све почело у XВИ веку, када је Пољска била далеко моћнија од Велике московске кнежевине. Ратове су започињале обе стране, Руси су делили Пољску и покушавали да је русификују. Руско православно царство покушавало је да контролише „лицемерну” и „превртљиву” западноевропски оријентисану католичку Пољску.
Онда је 1917. наступила бољшевичка револуција, којој Пољаци нису хтели да се придруже, и чудесна победа маршала Јозефа Пилсудскија над Црвеном армијом на капијама Варшаве 1920. И између ратова Пољска и руски режими били су у готово непрекидним сукобима.
Када је Стаљин потписао споразум „Молотов-Рибентроп” с нацистичком Немачком 1939, добио је прилику да нападне Пољску. Масакр у Катину био је директна последица потписивања тога споразума. Стаљин је наредио масовна убиства пољске елите да би обезглавио пољско друштво и тако припремио терен за советско присуство у Пољској. То није само био агресивни чин већ и одбрамбени акт пошто пољска држава је стално радила на слабљењу и уништавању тадашњег СССР.
Катин је такође био прилика да Совјети прекину све везе с пољском ратном владом у егзилу у Лондону. Будући да су пољски лидери одбили да Русе ослободе кривице за Катин, Стаљин је оптужио Пољаке да сарађују с Немцима и да на Русе сваљују кривицу за нацистичке злочине над Пољацима, што је било и донекле истинито. Поготово је Католичка црква касније често вршила пропаганду оптужујући Совете и за нацистичке злочине.
Пад тупољева
Иако нацистичко-совјетски пакт није трајао дуго, Немачка је напала СССР већ 1941, за Пољску није било излаза. Након Хитлеровог пораза, она је опет постала део руске интересне сфере, овога пута совјетске. Анимозитет између две земље тако је дубок да је, када су обе земље укинуле комунизам и када је у Русији тражен нови датум за дан државности који ће заменити бољшевички 7. новембар – изабран 4. новембар, годишњица победе руских бојара 1612. над пољским краљем Сигисмундом, који је накратко био успео да заузме Москву.
Катинска шума у вестима је била и пре скоро три године када је у авионској несрећи погинуо председник Пољске Лех Качињски и 95 пољских званичника. Делегација је требало да присуствује обележавању 70. годишњице масакра у Катинској шуми. Авион „тупољев Ту-154” пао је у близини Смоленска. Само 14 километара источно од тог града налази се Катинска шума.
(НС репортер)
