Pročitaj mi članak

Na današnji dan: Oslobođena Priština u Prvom balkanskom ratu

0

1912. – Трећа српска армија генерала Божидара Јанковића разбила је у Првом балканском рату турске снаге и ослободила Приштину.

1921. – Основан је Српски аероклуб. Била је то организација настала с циљем унапређења, развоја и популаризације ваздухопловства. Предводници су углавном били ветерани српског ратног ваздухопловства са Солунског фронта. Једна од кључних личности српског аероклуба био је Тадија Сондермајер, прослављени пилот и оснивач националне авиокомпаније „Аеропут“. Од 1922. преименован је у Аероклуб Краљевине СХС, а доцније у Краљевски југословенски аероклуб Наша крила. Клуб је убрзо подигао и репрезентативну палату у Узун Мирковој у Београду.

1922. – Рођен је Радован Самарџић, српски историчар, академик, универзитетски професор. Основну и средњу школу завршио је у родном Сарајеву. Дипломирао је на групи за историју Филозофског факултета у Београду 1949. где је потом прошао сва универзитетска звања на катедри за Општу историју новог века. Усавршавао се и у Паризу (1957-1958) код чувеног Фернана Бродела проучавајући прошлост Средоземља, а потом у Институту за европску историју у Мајнцу (1967-1968).

Био је декан Филозофског факултета, члан САНУ, директор Балканолошког института, председник Српске књижевне задруге, главни уредник Југословенског историјског часописа. Највише се бавио прошлошћу српских земаља од XVI до XX века а посебно културном историјом Дубровника и историјом Турске. Учествовао је у изради низа синтетичких дела из прошлости Срба и српских земаља. Бавио се и неком врстом филозофије историје. Поседовао је редак литерарни дар уочљив и у његовим научним радовима. Дела: „Велики век Дубровника“, „Сулејман и Рокселана“, „Мехмед паша Соколовић“, „Осман“, „Идеје за српску историју“, „Писци српске историје“.

1927. – Умро је српски писац Борисав Станковић, поета људских страсти, пролазности живота и људске трагике, дубок аналитичар друштвених процеса и психолошких типова. Описивао је родно Врање и дегенерацију старих трговачких породица, патријархалну атмосферу родног града и потчињеност појединца свемоћном суду чаршије. Сјајан познавалац људске психе, нарочито је радо сликао ликове изражених чулних особина којима господаре страст и дерт. Дела: књиге приповедака „Из старог јеванђеља“, „Стари дани“, драме „Коштана“, „Ташана“, роман „Нечиста крв“, мемоари „Под окупацијом“.

1961. – У Новом Саду је за јавност отворена Спомен-збирка Павла Бељанског. Српски правник и дипломата Бељански био је колекционар који је сакупио најцеловитију збирку уметничких дела српског (и југословенског) сликарства прве половине 20. в. Школовао се у Београду и Паризу. Као дипломата Краљевине Југославије боравио је у Стокхолму, Варшави, Берлину, Бечу, Паризу, Риму. Испрва заинтересован за европску, највише ренесансну уметност, увиђа да су му врхунска дела недоступна, па је сакупљачку страст усмерио ка савременој уметности.

Поступно, његова збирка слика, скулптура, таписерија и цртежа прераста у јединствену колекцију врхунских уметничких дела. Трагична погибија седморо чланова његове породице приликом бомбардовања 1944. довела је Бељанског до одлуке да драгоцену колекцију завешта српском народу, тиме је он постао један од његових највећих дародаваца.

2007. – Проглашен је нови устав Црне Горе. Прихватању овог устава противили су се представници српских странака – Српске листе, Народне странке и Демократске српске странке, уз оцену да је његов садржај „понижавајући и дискриминаторски према српском народу у Црној Гори“.

2009. – Умро је Богдан Кршић, мајстор дизајна и илустрације књиге, редовни професор Факултета примењених уметности и дизајна. Од 1958. самостално је излагао по Југославији али и Прагу, Брну, Њујорку, Солингену. Добитник је Златне медаље на Првом међународном бијеналу графике у Буенос Аиресу и Награде за графику на Првом међународном бијеналу ликовних уметности Азија-Европа у Анкари.

 

(Танјуг)