Прочитај ми чланак
Осетнији опоравак на тржишту рада осетиће се тек 2014, а у овој години би, због најављеног реструктурирања јавних предузећа, биро могао бити „богатији“ за још 60.000 људи
У Националној служби за запошљавање и даље се све креће по принципу “корак напред, а два назад”, јер се месечно са бироа скине 25.000 презимена, али истовремено упише скоро 40.000 нових. Отуд у овом тренутку, преко НСЗ, посао тражи чак 761.000 грађана у Србији.
За осетнији опоравак на тржишту рада, према речима директора Јовановића, осим привредног опоравка, мора да се поради и на драстичној измени образовне структуре. На то упозорава податак да на сваког образованијег кандидата долази скоро седам са скромнијим квалификацијама. Преточено у бројеве, то значи да 657.000 незапослених има само основну или средњу школу, а 98.000 диплому више школе или факултета.
И Иван Вујовић из Асоцијације незапослених Србије сматра да се у продукцији нових кадрова мора више ослушкивати реално стање на тржишту рада уместо да се стихијски стварају кадрови:
– Зато данас на бироу имамо на хиљаде занимања која никоме нису потребна, али она се и даље производе кроз школске системе – објаснио је Вујовић, додајући да се цео систем запошљавања мора осавременити:
– Многе мере које доносимо за сузбијање незапослености су само на папиру, али у стварности немају ефекта. Како, на пример, да са 160.000 динара, колика је субвенција за самозапошљавање, урадите било шта када са тим не можете да купите ни основни алат.
У трку за новим радним местом, током прошле године, уписало се још 180.000 кандидата. Иако се мало који међу њима нада заради у скорије време, из Националне службе за запошљавање поручују придошлицама да “наде има” и то доказују податком да су за годину дана успели да удоме више од 110.000 незапослених. А чак четвртина је завршила у “услугама”, иако се баш овој грани најцрње писало.
Готово 33.000 незапослених пронашло је ново радно место у области угоститељства и трговине. Посла је било и за правнике и економисте. Иако је њих највише на бироу, они се најбрже и запошљавају, па је тако у прошлој години у овој области запослено скоро 27.000 грађана. Ни држава није била затворена за нови кадар. Социјални радници, васпитачи, наставници, професори долазили су лакше до посла него, на пример, економски техничари, текстилци, пољопривредни техничари… А само у области здравства и образовања запослено је више од 16.000 кандидата.
У Савезу самосталних синдиката Србије сматрају да ће се осетнији опоравак на тржишту рада осетити тек 2014. године. Према њиховим предвиђањима, у овој години би, због најављеног реструктурирања јавних предузећа, биро могао бити “богатији” за још 60.000 људи.
(Телеграф)
