Танјуг
МОСТАР – Директор „Филмског центра Сарајево“ редатељ Адис Бакрач најавио је данас да ће тужити хрватског колегу Вељка Булајића због присвајања филма „Битка на Неретви“, тврдећи да се ради о филму чији је правни наследник предузеће на чијем је челу.
„Јавно предузеће „Филмски центар Сарајево“ подићи ће тужбу против Булајића због незаконитог присвајања филма „Битка на Неретви“, као инезаконите продаје тог и филма „Козара“.
Права су неспорна и припадају БиХ“, прецизирао је Бакрач. Највећи филмски ратни спектакл са подручја бивше Југославије и службено припада хрватској кинематографији, потврдили су пре два дана „Јадран филм“ и Булајић – редитељ остварења које је четири деценије најчешће означавано као југословенско.
Међународни пројекат са више продуцената, од којих је део био окупљен у Удружене југословенске продуценте, убудуће ће се на међународној сцени приказивати као филм хрватских аутора.
Бакрач, међутим, тврди да су права аутора уређена законом о ауторским правима и не задиру у право власништва и продуцентска права филма.
„Филмски центар Сарајево је у протекле две године радио на рестаурацији тог филма, тако да ће гледаоци у нашој земљи и шире бити у прилици да га виде у потпуно новом издању – ХД формату који одговара стандардима светске дистрибуције“, истакао је Бакрач, уз тврдњу да је „Битка на Неретви“ босанско-херцеговачки филм снимљен у продукцији „Босна филма“ из Сарајева 1969. године.
Булајић је оценио да се филм нашао у „међупростору, потпуно међународно незаштићен“.
„Као аутор сам одлучио, уз консултацију с правним службама икомисијом УНЕСКО-а, да се ово дело третира као филм хрватскекинематографије“, потврдио је још једном Булајић.
Он је нагласио да је извршни продуцент и организатор продукције „Јадран филма“ и да сматра логичним да филм буде представљан као ауторско дело тог филмског центра, чији председник управе Винко Грубишић тврди да њихови потези не значе „својатање филма“.Босанско-херцеговачки редитељ Харис Пашових сматра да је „Битка на Неретви“ југословенски филм и да су потези Булајића мотивисани кориштењем филмова произведених у Југославији, док је редитељ Пјер Жалица казао да се ради о „исхитреној и неутемељеној одлуци иза које стоји намера да се филм продаје“.
„Битка на Неретви“ снимљена је 1969. и запамћена као један од најскупљих филмских пројеката код нас. Филм је имао велику гледаност -само у Југославији гледало га је више од четири милиона људи, уз 350 милиона у свету. Популарности филма придонела је и глумачка екипа у којој су, уз домаће звезде, били и славни Јул Бринер, Сергеј Бондарчук, Орсон Велс…
Годину дана након што је снимљен био је номинован за Оскара у категорији страног филма, а пре три године на фестивалу у Москви увршћен је међу десет најзначајњих филмова о Другом светском рату и у пакету с осталим изабраним насловима кренуо у светску биоскопку и телевизијску дистрибуцију.