Pročitaj mi članak
Систем у Србији подстиче формирање биографије младих као у време социјалистичког периода, која није примерена данашњим околностима, установила најновија студија Института за социолошка истраживања београдског Филозофског факултета
Због одсуства државне подршке, млади у Србији умногоме се ослањају на породицу, што продужава њихову зависност од родитеља и одлаже финансијско и стамбено осамостаљивање. Ово је један од кључних налаза најновије студије Института за социолошка истраживања београдског Филозофског факултета. Резултати су предочени у књизи „Млади – наша садашњост”, представљеној у петак у Дому омладине.
На готово 350 страница једне од најобухватнијих студија о младој популацији, уочени су многи проблеми са којима се суочавају особе узраста од 19 до 35 година, у сфери преласка у одраслост, образовних ресурса, обликовања радних биографија, начина провођења слободног времена…
Један од основних налаза, према речима социолога Смиљке Томановић, која је руководила истраживањем, јесте то што систем у Србији подстиче формирање биографије каква се од младих очекивала у социјалистичком времену.
– То значи: учи, заврши факултет, запосли се, ступи у брак… Али, тако нешто више није могуће. Данас млади морају да раде упоредо са похађањем факултета не би ли исплатили трошкове све скупљих студија. А систем их, применом Болоњске декларације, обавезује да похађају сва предавања. Тако се репродукује застарело схватање из ранијег периода, по којем или студираш или радиш. Још један пример репродукције биографија из доба социјализма јесу субвенционисани стамбени кредити за младе брачне парове. Зашто се таква могућност не уведе и за парове који заједно живе а нису у браку? – наводи Смиљка Томановић.
Млади у Србији не само да релативно касно напуштају родитељски дом, већ је повећан и удео оних који ни у 35. години нису ступили у брак. У таквим околностима, борба за егзистенцију намеће се као главни проблем.
– Са великом незапосленошћу у Србији, где чак и кад имате посао не знате да ли ћете сутра да добијете отказ, реч „планирање” не постоји. То не значи да су млади пасивни, напротив – они се труде да задрже главу изнад воде и то чине ослањањем на своје најближе. Али, баш зато што је разлог њихове активности гола егзистенција, немају кад да организују слободно време или да се посвете друштвеном активизму. Када сте обузети борбом за посао, нећете се запитати зашто у вашем граду не ради позориште и ко је за то крив – истиче Смиљка Томановић.
С друге стране, када је реч о сфери образовања, истраживачи су утврдили да државне кредите и стипендије користе најчешће студенти бољег имовног стања.
Ово истраживање, према речима Анђелке Милић, професорке социологије породице на београдском Филозофском факултету, не пада на ниво жалопојки по којима су млади људи „рђави” и неће да раде, али такође не пише ни хвалоспеве о њима.
– Друштво у Србији налази се на ивици са које можемо или да се вратимо у нови покушај стварања нормалног друштва, или да паднемо у провалију. Ова студија говори о популацији која ће носити те позитивне промене или суноврат. Утисак који се стиче јесте да млади људи вегетирају у маргинализованом простору у којем се не осећају добро, али немају ни свест шта треба да чине – истакла је Анђелка Милић.
(Политика)
