Прочитај ми чланак
БЕОГРАД- Истражни органи Белгије муњевито су закључили случај (само)убиства српског амбасадора при НАТО у Бриселу Бранислава Милинковића, а нашој обавештајној служби Министарства иностраних послова оставили су бројне недоумице. Да ли су га стране службе тровале, од чега је тешко оболео или је скоком у смрт на бриселском аеродрому послао поруку државним органима Србије.
Бранислав Милинковић убио се 4. децембра ове године на аеродрому у Бриселу. Након што је дочекао
Зорана Вујића, помоћника министра спољних послова Србије и друге функционере који су допутовали на разговоре са представницима НАТО-а, Милинковић се изненада попео на заштитну ограду и скочио са висине од око 10 метара.
Анализирајући све околности под којима је Милинковић скончао, некадашњи шеф београдске полиције Марко Ницовић убеђен је да је српски амбасадор скочио на јавном месту да би држави, која је намеравала да га смени, послао јасну поруку.
– У криминологији разликујемо када неко себи одузима живот због болести или да би послао неку поруку. Када човек хоће из неких личних разлога да се убије, онда за такав чин изабере неко изоловано место – свој дом, шуму, хотелску собу. Али, убити се на јавном месту, на међународном аеродрому, то има неку сасвим другу димензију. Милинковић је, вероватно, сазнао да ће бити смењен и да ће можда због неких потеза бити и процесуиран па се уплашио и зато одлучио да скочи са паркинга бриселског аеродрома, чиме је држави послао јасну поруку: „Убио сам се, јер сте ме сменили“ – сматра Ницовић.
Бивши безбедњак Божа Спасић убеђен је да је у питању шпијунска игра, попут оне са агентом Литвиненком, за кога се тек када је умро од последица тровања обелоданило да је радио као агент енглеске службе М16. Како каже, у случају Милинковића затајила је наша обавештајна служба при Министарству иностраних послова.
– Та служба је морала да зна да ли амбасадора неко прислушкује, прати, да ли му је угрожена безбедност. Јако је сумњиво то што су белгијски истражиоци одмах са сигурношћу рекли да је у питању самоубиство, нису обавили обудкцију, а тело је убрзо кремирано. Уништени су сви докази, случај практично закључен, да наши обавештајци не би могли да открију било какву заверу, објашњава он.
Бивши амбсадор Србије у Паризу и професор на ФНП Предраг Симић, који је био велики пријатељ са амбасадором Милинковићем, сматра да је Бранислав последња особа за коју би помислио да би могао да дигне руку на себе. Како каже, теза да се убио због болести само је „добро објашњење за јавност“.
– Мени теза о о болести, коју је као разлог самоубиства саопштила Браниславова супруга, више личи на једно добро образложење за јавност , искључив је професор Симић.
Пензионисани пуковник Жарко Радунковић, бивши војни изасланик СРЈ у Либији, пронађен је мртав у тој земљи. Породици је саопштено да је Радунковић умро природном смрћу, али се у обавештајним круговима верује да је убијен због оружја и сарадње са Гадафијем.
Конзул из Торонта Селим Сеферај, некада први човек Службе државне безбедности на Косову и Метохији, нестао је из конзулата. Колеге су га данима тражиле, а из стана су биле однете све ствари. После месец дана, ФБИ је саопштио да је на стотом километру од Торонта пронађено Сеферајево тело и да је извршио самоубиство.
Некадашњи југословенски амбасадор у Шпанији Реџај Сурои погинуо је у саобраћајној несре}и у Мадриду која је, према шпанским обавештајним сазнањима, била инсценирана од стране нарко-картела. Сурои је пре службовања у Шпанији био амбасадор у Боливији, где се увукао у послове са трговином наркотицима.
(Информер, Правда)
