Прочитај ми чланак
Српски тајкун узео кредит од Комерцијалне банке за изградњу станова у Тузли, а гарант му био Телеком Републике Српске
Мирослав Мишковић муљао је и у Републици Српској, а леђа му је чувао ни мање ни више него Телеком Републике Српске! Мишковић је са Фахрудином Радончићем, актуелним министром безбедности у Савету министара БиХ, ушао у бизнис – куповину атрактивне локације код старе железничке станице у Тузли ради изградње стамбено-пословног центра – а како ниједан од њих није имао кеш за улазак у реализацију пројекта вредног 30 милиона марака, тражили су кредит од Комерцијалне банке Београд. Одобрен им је кредит од десет милиона конвертибилних марака, а као гарант иза Мишковића и Радончића стао је тадашњи Телеком Српске, пише сарајевски недељник Слободна Босна!
Мишковић и Радончић потписали су уговор о оснивању „Президент некретнина“ у јуну 2007. године. Према регистрацији у Сарајеву, у фебруару 2008. године, „Делта рилестејт“ је поседовала педесет процената предузећа, Радончићев „Аваз Рото-прес“ 25 одсто, а још 25 одсто поседовала је офшор компанија регистрована на Белизеу „Венити интернешенел корпорејшн“.
У Телекому РС потврдили су ову информацију, уз образложење да је Телеком дао гаранције за кредит према „Президент некретнинама“ под комерцијалним условима који предвиђају одговарајућу камату за поменуту услугу.
– Гаранција је трајала 30 дана и била је у потпуности обезбеђена финансијским инструментима, тако да је Телеком Српске у сваком тренутку могао да намири своја потраживања у пуном износу заједно с каматама. Наведени пласман је од стране Комерцијалне банке враћен Телекому Српске у целости са припадајућим каматама и у предвиђеном року – наводе у тамошњој прес служби.
Додик опростио Мишковићу два милиона!
Партија демократског прогреса позвала је надлежне институције у Републици Српској да испитају пословање фирми Мирослава Мишковића у РС, посебно Мишковићеву улогу у приватизацији Ослобођења и бањалучке Робне куће „Боска“.
– Мишковићева фирма „Делта ДМД“ прекршила је услове уговора везаног за приватизацију Ослобођења, за то је кажњена од стране Инвестиционо-развојне банке са око два милиона евра, али је накнадним одлукама Владе РС ослобођена плаћања.
(Курир)
