Време смутње у Русији (крај 16. века) као да је историјски образац за стање у Србији данас. Смутное время или смутно време, период је у историји братске Русије који је однео два милиона живота, за само петнаест година!

Смрћу Фјодора Звонара, последњег владара династије Рјуриковича 1598, моћна Руска држава се распала, и бивала је разапета од стране Пољско-Литванске Уније и лажних претендената на престо! Ово трагично поглавље прошлости руског народа „затворио“ је Михаил I Романов, устоличењем нове владарске династије 1613. Ова династија водила је земљу и народ више од три века, када је 1917. у Октобарској револуцији, Владимир Лењин уз подршку Немачке, предводивши бољшевике збациo чланове владарске породице и наредио њихову ликвидацију!

И у нашој историји постоји неколико сличних догађаја, али ипак је данашњица Републике Србије апсолутно тачан одговор на то како би изгледало Смутно време код нас! Сваким пописом становништва има нас све мање, последицама морталитета се не види крај, нација је све старија, труднице остају вез посла, самохрани родитељи немају да прехране своју децу…

О ратним ветеранима и инвалидима рата више нико не прича, а били су добри као топовско месо у више наврата… Доносе се закони о амнестији дезертера ратова 90их. Каква се тиме порука шаље? У случају да запад одлучи да зада коначан, фаталан ударац Србији, од којег се никад нећемо опоравити, паметан је онај ко дезертира и побегне из Србије, јер Боже мој, ионако ће за коју годину бити аболиран!? У суседној Црној Гори, на „Дан државности“, свим затвореницима су скраћене казне за половину. Да ли ћемо поредити реперкусије ове две ситуације?

На жалост, сложићемо се да власт у Србији више од 7 деценија не ради у интересу народа и државе, него искључиво у свом и интересу страних режима! На власт долази само онај ко би радио у интересу Евро-атлантског конгломерата. Само такви имају епитет „подобних“. Србија је ваљда једина земља где се безочно може кршити и устав, и закон, и предизборна обећања, и кршити воља народа изражена кроз јавно мњење … и то без икакве санкције! Добијају се избори на темељима изборних крађа, што је срамотна тековина још од „лудих“ 90их година. Обманути народ губи наду у институције јер га је разноразни хохштаплерај више пута преварио. Излазност на „демократским“ изборима све је мања, па самим тим доводи се у сумњу и начело владавине већине у име већине, јер ово очигледно то није.

Када се дође на власт, важе сасвим друга правила. Што више фиктивних фактура, јавних набавки, крађе преко непостојећих али и преко марионетских невладиних организација, прљав новац страних лобиста, медијски мрак и слично. Народ се више ништа не пита. Додатно задужују земљу код ММФ и Светске банке и кредитима су готово разапели Србију, како би својим синовима, чак и унуцима омогућили лагодан живот, чак и функционерску фотељу!

У току мандата, разрађују три тактике. Прва – разрадити механизме за исисавање новца из државног буџета и упумпавање право на страначке жиро рачуне! То је постала пракса. Најлакше се постиже помоћу постојања јаке партократске инфраструкуре унутар институција система. Свесни тога, данашња владајућа и опозициона гарнитура никад неће бити спремна одрећи се страначког плена и политичког запошљавања. Велику помоћ у овој првој тачки „постизборног програма“ (јер предизборни је важио до избора) пружа им и лојални НВО сектор, у чијем руководству седе страначки људи. Њихови жиро рачуни су посредници у овим криминалним радњама!

Експертски тимови саветника разних политичара на положају неуморно размишљају о томе како што боље уновчити остварење интереса домаћим и страним тајкунима. То је разлог што не постоји никаква политичка воља за процесуирањем контроверзних „бизнисмена“ и оних који се тако називају, док год пристају да им плаћају кампање. Дакле по преузимању власти, политичка гарнитура одмах позива тржишне моћнике сумњиве прошлости да поделе интерес. Власт им на разне противзаконите начине, пре свега преко јавних набавки и сл. омогући да успоставе монопол и прошире своје пословање, а тајкуни ће то знати да „цене“, не би ли избегли судницу за организовани криминал!

Трећа и вероватно најважнија ствар по наше лажне родољубе јесте како се у најбољем светлу приказати на следећем изборном „платну“. На који начин, у ком смеру, где ставити акценат, шта заташкати, кога подржати само су нека од питања на које се одговор тражи током читавог трајања мандата. Уколико се овде закаже, више неће бити прилике да се размишља о прве две ствари, дакле странка пада у заборав а страначки прваци у руке правде.

Из тог разлога се врло опрезно приступа решавању ове ставке. Свет се руши за те „рођене руководиоце“ без дана радног стажа. Мада, то можда и не мора да буде сарказам. Уколико којим чудом народ ипак препозна, а то ће се надам се догодити ускоро, поштење на политичкој сцени, врло лако се може десити да се свет заиста сруши тим шићарџијама и вечитим функционерима и да заврше иза решетака за сва злодела која су починили, како и заслужују!

Ускоро ћемо видети како ће се снаћи данашња „нова“ владајућа коалиција, чија је већина министара из старог сазива. Не сумњам да су добро припремљени, јер су разни светски моћници стали иза њих и дали им подршку. Ваљда су и научили нечему те своје марионете. Интерес је и једних и других да ово потраје, али дајте да сачекамо да видимо шта народ каже, шта ми о томе мислимо!? До тада остаје нам само даноноћна борба – и то герилска, јер немамо ни медије, ни новац ни подршку моћника. Наду нам даје библијска прича о борби Давида и Голијата. Запамтите, историја се понавља!

Ознаке: династија, криза, Милан Гушавац, ММФ, НВО, Русија, Србија