Прочитај ми чланакНа граници Србије и Хрватске се догодила апсурдна ситуација с избјеглицама и економским мигрантима, који су хтели ући у Хрватску. Полиција је на крају спречила да се код Шида окупи око 2000 миграната, те да на подручју Товарника уђу у Хрватску.
Организатори протесне акције, на којој се први дан окупило више десетака људи, су невладина удружења, од којих су неке из иностранства.
Знаковито је да је у првој групи која је дошла на границу с Хрватском било држављана Ирана који су били смештени по београдским хотелима. Треба нагласити да је поријекло ових људи увек упитно, обзиром да често немају документе и представљају се као избјеглице из ратних подручја или као дисиденти разних режима.
То не значи да људи који су давали изјаве новинарима нису из Ирана, али подсетимо на случај када је група од двадесетак младића у прихватном центру на Сицилији тврдила да су из Појаса Газе, да би један од њих, у замену за дозволу боравка само за себе, открио имена свих осталих, њихове родне градове. Испоставило се да су били из Египта. То се догодило 2004. у центру за прихват у близини Калтанисете на Сицилији, након чега је група Египћана депортирана у домовину.
Невладина удружења су уверавале избјеглице и имигранте како ће их, Хрватска морати примити, ако их буде већи број, а да их полиција Србије у тој намери неће спречавати. На наговор професионалних активиста је око 150 људи из Сирије и Ирака, међу којима је било и деце, протествовало у понедељак навечер на простору између Шида и Товарника. Сви су тражили да им се омогући прелазак границе. Неки су медији навели како у Србији у прихватним центрима већ годинама чекају да их се пусти да наставе свој пут и да тако не могу више живети.
Ситуација је катастрофална. Људи усред зиме кампирају на отвореном и надају се да ће некако ући на територију ЕУ, а све у организацији руководиоца невладиних удружења, који из топлих канцеларија шаљу активисте на терен како би на рачун ових несретних људи показали своју “емпатију” и како им је стало да имигранти “остваре свој сан”.
Из Европске комисије је наводно извршен снажан дипломатски притисак на Србију и српска полиција је спречила протест, унаточ снажном агитирању на друштвеним мрежама. Хрватска је пак била одлучна у томе да заштити своју границу, уједно и спољну границу ЕУ.
Имигранти су новинарима испричали како им је у Србији хладно, смештај је лош, немају праву на слободу кретања, јер се не могу макнути из прихватног центра, а хрватска их полиција не пушта да прођу кроз ову земљу. Неки од њих одвојени су од својих породица, које су прошле године или раније прошли балканску руту и дошли до земаља западне Европе.
Према службеним подацима у прихватним центрима у Србији тренутно има 4100 миграната. Око 300 до 350 миграната је на улицама и не желе смештај у центрима.
Коментарисајући упозорења неких невладиних удружења да би Србија могла постати тампон зона за мигранте, повереник владе Србије за избјеглице Владимир Цуцић каже да реалност демантује такве тврдње, те да је почеком године у центрима било око 8500 миграната, а да је сада тај број преполовљен.
Хрватски министар унутрашњих послова Давор Божиновић је рекао како је обавештен да је скуп требао постати већи и очекивало се и до двије хиљаде људи, који би онда могли покушати прећи границу.
На друпштвеним мрежама је проведена кампања да дођу на границу Србије и Хрватске, а према доступним информацијама су у то биле укључене и нека невладина удружења у Србији.
Владимир Цуцић је за РТС рекао како је ово био крајње неозбиљан покушај групе миграната да пређу граници и уђу у Хрватску.
“Једна група Иранаца, који су злоупотријебили слободни визни режим, окупила се у намери да искористи католички Божић и тако пређе државну границу”, навео је Цуцић.
“Њима су у организацији тог догађаја помагали активисти који су нам ту већ две и по године, сетите се и простора око жељезничке станице у Београду, којима је једнини циљ да ситуација буде што је могуће гора, те како би они послали лоше вести о Србији у свет“, додао је Цуцић и нагласио како је овај покушај био “врло организиран и крајње неозбиљан”.
“Они су знали да немају шансе да пређу, јер су хрватска страна и наше Министарство унутрашњих послова адекватно организирано. Ми смо све те људе замолили да не праве глупости, да не седе усред њива и у блату с малом децом, да склоне ту децу и врате се у прихватне центре. На крају је тако и завршило. Навечер, када је постало хладно, сами су прихватили понуду и вратили се у прихватне центре”, навео је Цуцић.
Упитан што се догађа с онима који илегално уђу у Хрватску, будући да нека невладина удружења упозоравају да се депортирају и они који никада нису били у Србији, Цуцић је рекао како нема таквих искустава када је реч о Хрватској, али с Мађарском да, једним делом чак и Румуњском.
“Ми у том тренутку свакако морамо прихватити човека који затражи азил. Тога нема превише. Бројеви су мали, али је реч о континуитету”, додао је Владимир Цуцић.
Но, претпоставимо да је акција невладиних удружења у Србији и њихових колега који су дошли из иностранства чак и успела, једном у Хрватској, где би ти људи даље могли ићи? Мађарска их не жели, Словенија такође, а нова аустријска влада би сигурно нашла начина да их не прими.
Да су локални огранци страних невладиних удружења хтели помоћи овим људима, прво питање би било зашто беже и ко је покренуо лавину секташког насиља у њиховим земљама? Наравно, то је табу тема о којој се нико не усуди проговорити. Није јасно ни који је циљ протесне акције на хрватско-српској граници, која је организирана у сред зиме и без икаквих изгледа да се из Хрватске ови људи докопају запада или севера Еуропе? ХРТ је у Дневнику приказао изјаву једног од активиста шпанске невладине организације, иако није јасно што они раде у Србији, одакле им средства и колико је разграната мрежа ове хоботнице, која је само карика у ланцу организиране масовне миграције становништва с Блиског истока и са севера Африке у Европу?
Подсетимо да избеглички вал који је “балканском рутом” Европу преплавио 2015. није била никаква “спонтана миграција ратом погођеног цивилног становништва”, него припремљени масовни егзодус којег су у октобру (листопаду) 2014. договорили William Lacy Swing генерални директор Међународне организације за миграције (ИОМ), те Michael Diedring, главни секретар Европског већа за избеглице и азиланте (ЕЦРЕ).
“То је сценариј који мора бити потакнут визијом миграције као процесом којим се управља, а не проблемом којег треба решити. У глобализираном свету ћемо, ако наставимо градити препреке уместо веза између народа и појединаца, само назадовати. Ако се хумано промовише, кроз сигурност, ред и достојанство, миграција има безброј предности. Она пружа бројне могућности, повећава приходе и животни стандард и омогућава људима да се образују и следе своје амбиције. Европска популација у међувремену стари, а у ЕУ се предвиђа масовни мањак радника, док ће радно способно становништво у следећих 50 година пасти за 45 милиона. У многим земљама су миграције успориле или чак преокренуле тренд старења и зауставиле неодрживи омер између радне и нерадне популације”, у октобру (листопаду) 2014. за Europe’s World пишу William Lacy Swing и Michael Diedring.
Касније су највећу улогу у провођењу овог прљавог посла одрадили медији, немачка канцеларка Ангела Меркел и невладина удружења из галаксије Института Отворено друштво.
