Прочитај ми чланак
(Вечерње новости)
У спомен-костурници Колубарске битке, у крипти цркве у Лазаревцу, више од пола века постоји доказ како се комунистичка власт односила према српској историји, нарочито оној из периода Првог светског рата. Пред прославу пола века блиставе победе српске војске у Првом светском рату, по наредби тадашњег комунистичког функционера Јована Веселинова, у мермеру уклесана бројка од 250.000 наших војника учесника у Првом светском рату преправљена је на 120.000. Преправка је направљена на брзину па се сада виде – обе бројке.
Према писаном сведочењу пензионисаног протојереја-ставрофора Живорада Јаковљевића, старешине храма Светог великомученика Димитрија у Лазаревцу, 1964. године спомен-костурницу Колубарске битке посетио је Јован Веселинов. Када је на зиду видео податак да је 250.000 српских војника било мобилисано, кратко је прокоментарисао: „Много је то“. Без трунке поштовања према њима, истиче прота Живорад, одокативном методом Веселинов је рекао: „Нека буде, на пример, 120.000“. Убрзо потом ангажован је каменорезац, који је прва два броја променио.
– Шта друго рећи, до српска срамота – записао је прота Јаковљевић. – Прекрајана нам је историја, нарочито после Другог светског рата. Креирана од лојалних следбеника комунистичке револуције. Тако је начињена историјска неправда, попут ове, зарад очувања братства и јединства међу југословенским народима. Одрицали су се, тако, наших предака, очева, дедова, игнорисали њихове жртве на којима данас почива Србија. Плашим се да из историје ништа нисмо научили, па смо дужни поново да је проживимо…
У спомен-костурници у белом мермеру је исклесано: „Једна од највећих у ратној историји српског народа Колубарска битка вођена је 30 дана на фронту дугом 150 километара против двапут бројнијег и несравњиво јаче опремљеног завојевача велике аустроугарске царевине. Тада слободна српска земља бацила је у овај судбоносни судар све своје одбрамбене снаге – 250.000 бораца – у којима су се налазили скоро сви радни људи града и села, сва интелигенција и сав подмладак једног народа“.
– Исправићемо неправду, убрзо ће у спомен-костурници бити поново уклесан тачан број српских војника који су учествовали у Првом светском рату – каже Миодраг Алексић, председник Савеза потомака ратника од 1912. до 1920. године у Лазаревцу. – Бројком од 120.000 мобилисаних српских војника очигледно су хтели да умање учешће наше отаџбине у Првом светском рату.
Пред саму Колубарску битку, морал у српској војсци био је низак, услед Првог и Другог балканског рата, бојева на Церу и Дрини. Зато, врховна команда мобилисала је средњошколце, у историји чувене као 1.300 каплара. Највише их је било из чачанске гимназије. За те младиће, војвода Мишић рекао је да су вратили морал српској војсци, допринели победи у Колубарској бици, у којој је њих 400 изгинуло и данас почивају у спомен-костурници у Лазаревцу.
– Колубарска битка почела је 16. новембра 1914. године, трајала је месец дана – записао је прота Јаковљевић, који је дуго био и кустос у спомен-костурници. – Једно од главних војишта битке на Колубари било је Враче брдо код Лајковца, које је и по петнаестак пута у току дана било час у рукама српске, час аустроугарске војске. На том брду погинуло је 20.000 српских и 30.000 војника аустругарске царевине. Сви су сахрањени у спомен-костурници цркве у Лазаревцу, по чему је српски народ јединствен у свету. Непријатеље који су нанели толико зла сахранили смо у крипти једног од најлепших храмова.
ДИМИТРИЈЕ ТУЦОВИЋ
У борби за Враче брдо погинуо је и Димитрије Туцовић – вели прота Јаковљевић. – Прво је био сахрањен под једним храстом, на самом бојишту, те потом пренет на гробље у селу Шушњар, а одатле у спомен-костурницу у Лазаревцу. Дража Марковић, комунистички функционер, наредио је да посмртни остаци Димитрија Туцовића буду пренети у Београд, на Славију.
