Подешавања / Settings

Колубарска битка је ушла у историју ратовања и дан-данас се изучава у војним школама широм света, једна мала војска за коју се већ мислило да је поражена успела је да победи много надмоћнијег непријатеља. Када је пораз био на видику, прорадио је српски инат. Војска која је оскудевала у свему, од хране и одеће до […]

Војске Српска војска Врховни командант српске војске је био регент Александар I Карађорђевић, а начелник штаба Врховне команде војвода Радомир Путник. Уочи Колубарске битке, српска војска је била распоређена на фронту ширине 120 километара и имала је око 270.000 војника, 426 топоваа и 180 митраљеза.3) У борбама су учествовали: Прва армија, под командом најпре Петра […]

Голобради, тек замомчени, још са распоредом часова и предавања у глави, српски ђаци, оно најбитније и најважније што смо имали те 1914. године, громко и пркосно су певали и марширали право у смрт, преносећи тако причу о 1.300 каплара право у бесмртност. Ако бисмо их упоређивали са цвећем, 1.300 каплара су били најлепши, тек процвали, […]

Будући да је војна готовост Аустоугарске у „Великом рату“ била бројчано већа од Српске, било је јасно да ће нашој земљи бити потребан сваки војно способан мушкарац у одбрани отаџбине. Међутим, како се мислило и на будућност ратовања, највећи део њих склоњен је у Скопље, где су похађали Војну школу за старешине. Сви они који […]

Аустроугарски генерал Оскар Поћорек је на Србију кренуо са 400.000 војника и 400 топова. Супроставило му се 270.000 српских војника са 426 топова. После пораза на Мачковом Камену, српска војска се нашла у изузетно тешком положају и била је приморана на повлачење. Уз све то, у ноћи 14. новембра рањен је и генерал Петар Бојовић, командант Прве армије. На његово место именован је […]

Браћо и сестре, србски родољуби, велико нам је задовољство да вас обавестимо да удружење Србски Светионик организује Колубарски марш по трећи пут (18 км) у недељу 11. децембра 2016. године. Биће организован полазак аутобусима из Београда за Љиг у 6:00 сати, са главне железничке станице, код Плаве локомотиве. Колубарска битка је једна од најзначајнијих у […]

НИШ – Поводом Дана копнене војске Србије и Дана пешадије, припадници копнене војске организоваће у суботу, 19. новембра у Нишу, тактичко-технички збор наоружања и војне опреме. Наоружање и војна опрема биће изложени на пет локација у граду и то на Тргу краља Милана, кеју испред Градске куће, у Тврђави, у Парку Светог Саве и у […]

НОВИ САД – На данашњи дан 1914. године почела је Колубарска битка, највећа коју је српска војска водила у Првом светском рату, на фронту широком око 200 километара од Београда до Гуче, у којој је српска војска после месец дана тешких борби до ногу потукла Пету и Шесту аустроугарску армију под командом генерала Оскара Поћорека. […]

Председник Србије Томислав Николић отворио је данас 44. косидбу на Рајцу и положио венац на споменик јунацима Колубарске битке.

Много скромније него што би требало, у Србији се обележава 3. децембар, дан када је 1914. године отпочела контраофанзива српске војске у склопу чувене Колубарске битке. Она се у свим војним школама у свету изучава као јединствен пример генијалне војне стратегије ђенерала Живојина Мишића, команданта Прве армије Војске Краљевине Србије.

Крунски савет принца Александра Карађорђевића саопштио је да се држава Србија према њему понела увредљиво и протоколарно га понизила.

У оквиру спомен храма Светог Димитрија у Лазаревцу уз војне и државне почасти обележен је век од Колубарске битке, најзначајније битке између војске Краљевине Србије и Аустроугарске у Првом светском рату.

Горчина пораза у ратовима из ране младости, потстиче га на изучавање детаљних узрока и истраживање мотивације обичног војника, као кључног чиниоца у ослободилачкој борби.

У Првом светском рату град на Колубари био епицентар велике епидемије пегавог тифуса, који је немилице косио. Опака болест брзо се ширила и однела више од 7.500 живота, дневно умирало по стотину људи

Тешко рањени пуковник Живојин Бацић, са двојицом војника, последњи држао одступницу на положају Камаљ. Српски војник се никад не предаје – последње Бацићеве речи

Колубарска или Сувоборска битка најзначајнији је окршај између Краљевине Србије и Аустроугарске монархије у Првом светском рату. Вођена је у новембру и децембру 1914. године на фронту дугом више од 200 километара. Окончана је офанзивом Прве армије под командом генерала Живојина Мишића против неупоредиво бројнијег и опремљенијег непријатеља, у тренутку када је цео свет очекивао вести о капитулацији Србије.

Много скромније него што би требало, у Србији се обележава 3. децембар, дан када је 1914. године отпочела контраофанзива српске војске у склопу чувене Колубарске битке. Она се у свим војним школама у свету изучава као јединствен пример генијалне војне стратегије ђенерала Живојина Мишића, команданта Прве армије Војске Краљевине Србије.

Неколико дана пре свечаности поводом 50 година од Првог светског рата, у децембру 1964. године, по налогу Јована Веселинова, тадашњег председника Централоног комитета савеза комуниста Србије, на мермерној плочи која се налази у Спомен-костурници Колубарске битке, у крипти Цркве Светог великомученика Димитрија у Лазаревцу, преправљен је податак о броју Срба који су учесвовали у овом сукобу, са 250.000 на партији прихватљивијих 120.000!

О односу комуниста према српској историји најбоље говоре подаци у Спомен-костурници Колубарске битке. Веселинов тражио да се цифра од 250.000 учесника смањи на 120.000

Која је то свест која мора да се промени зарад датума и како се у Срба размишљало два века уназад?