Pročitaj mi članak
Кутиљеро ће, према обавезујућем налогу, на процесу Караџићу сведочити 19. фебруара 2013., Кутиљеро је дао изјаву Караџићевој одбрани, али је одбијао да, као бивши међународни посредник, сведочи на суђењу, тврдећи да би то могло угрозити поверење у посреднике страна у будућим конфликтима.
Хашки трибунал обавезао је посебним налогом (субпоена) португалског дипломату Жозеа Кутиљера да сведочи на суђењу бившем председнику Републике Српске Радовану Караџићу током доказног поступка одбране.
Кутиљеро ће, према обавезујућем налогу, на процесу Караџићу сведочити 19. фебруара 2013. Амбасадор Кутиљеро је 1991-92, био међународни мировни посредник чије су принципе за преуређење Босне и Херцеговине у три етничка дела, почетком 1992, прихватили лидери босанских Муслимана, Срба и Хрвата.
Муслиманско вођство, предвођено Алијом Изетбеговићем, убрзо је, међутим, променило став и повукло подршку Кутиљеровом плану, како се верује, на сугестију САД.
Кутиљеро је дао изјаву Караџићевој одбрани, али је одбијао да, као бивши међународни посредник, сведочи на суђењу, тврдећи да би то могло угрозити поверење у посреднике страна у будућим конфликтима.
Расправно веће председавајућег О-Гон Квона одбило је, међутим, тај аргумент и обавезало Кутиљера да се појави у судници, оцењујући да је његов исказ релевантан за процес.
У изјави Караџићевој одбрани, Кутиљеро је оценио да је „истинска трагедија“ што је споразум који су националне заједнице у БиХ постигле уз његово посредовање пропао, подсећајући да је мировно решење постигнуто у Дејтону, три године касније, „готово исто“, што значи да су „небројени животи могли бити сачувани“.
У писаној изјави одбрани, коју је Караџић доставио суду, амбасадор Кутиљеро је потврдио да су у марту 1992. представници три националне заједнице у БиХ прихватили принципе уређења БиХ са три конститутивне јединице унутар тадашњих граница, уз поштовање људских права, верских слобода и заштиту мањина.
Посебна радна група, по плану, утврдила би територије јединица, а о уставним принципима би грађани одлучили на референдуму, изјавио је Кутиљеро.
„Недуго пошто су стране прихватиле принципе, до мене је почело да допире да се председник (Алија) Изетбеговић јавно одриче свог пристанка у изјавама босанским медијима. Босанска влада званично је одбацила принципе у јуну 1992“, рекао је португалски дипломата.
У изјави Караџићевој одбрани, Кутиљеро је потврдио да у критично време није веровао Изетбеговићу који је, „упркос његовом срдачном маниру“, „лагао“ и био „варљив“. Изетбеговић би „једно говорио насамо, а друго јавно. Харис Силајџић је емотиван и не треба му веровати.
Све три стране лажу, али Срби су мање префињени у томе“, потврдио је Кутиљеро своје утиске из тог времена.
Такође, нагласио је да је веровао да је „апсурдно кривити само Србе за ситуацију у БиХ“ зато што су „све стране криве“. „Рекао сам да сам то увидео на првом ручку током преговора.
Поновио сам да је Изетбеговић лажов и да му се не може веровати. Он је увек одступао од оног што је већ био прихватио да учини. Рекао сам и да су све стране лагале, али да су Срби лагали најмање“, изјавио је Кутиљеро.
Бивши мировни посредник потврдио је и да му је португалски официр који је служио у Унпрофору у Сарајеву, пренео да је убеђен да је граната која је 27. маја 1992. убила 26 грађана у реду за хлеб у улици Васе Мискина била испаљена са подручја где су били положаји муслиманских снага.
Тај официр учествовао је у истрази о експлозији у реду за хлеб. Потврђујући да су Караџић и други лидер босанских Срба инсистирали на наставку преговора о принципима Кутиљеровог плана, португалски дипломата назначио је да му је председник Скупштине РС Момчило Крајишник, дан после експлозије у улици Васе Мискина, послао писмо у којем се залагао за истрагу, примећујући да до насиља обично долази пре или током преговора и користи се за њихово одлагање.
„Мислим да је истинска трагедија што мир није постигнут на принципима које сам договорио у марту 1992.
Поређење карте која је била утврђена на основу тих принципа, 18. марта 1992, и мапе која је део Дејтонског споразума из новембра 1995. показује да је, после три и по године рата, резултат био готово исти. Небројени животи могли су бити сачувани“, подвукао је Кутиљеро при крају изјаве.
Цитирајући свој коментар, објављен у фебруару 1993. у Интернешенел хералд трибјуну (Интернатионал Хералд Трибуне), Кутиљеро је оценио да је „одбијање председника Алије Изетбеговића да прихвати да је реална Босна потпуно другачија од оне коју је он желео, допринело продужетку рата једнако колико снови о Великој Србији и хрватској хегемонији“.
Португалски дипломата подсетио је и да је у писму лондонском недељнику Економист) крајем 1995. написао да су се у лето 1992. „Муслимани одрекли“ споразума о принципима будућег уставног уређења БиХ које су све три стране прихватиле у фебруару 1992. као „основу за даље преговоре“.
„Да то нису учинили, босанско питање могло би бити решено раније, уз мање губитке (претежно муслиманских) живота и територија. Да будем правичан, председник Изетбеговић и његови саветници били су охрабрени да пониште тај договор и да се боре за унитарну босанску државу од добронамерних чинилаца споља који су мислили да знају најбоље“, поновио је Кутиљеро, алудирајући на улогу САД.
„То сам веровао тада и то верујем сада“, закључио је бивши мировни посредник изјаву Караџићевој одбрани. Амбасадор Кутиљеро у априлу ове године дао је изјаву Караџићевој одбрани, али је одбијао да сведочи у судници из уверења да међународни мировни посредници не би требало да буду сведоци зато што би то могло угрозити рад таквих посредника у будућности.
Тражећи да расправно веће Кутиљеру стога упути обавезујући налог (субпоена) за сведочење, Караџићева одбране, подсетила је и да су неки мировни посредници, попут лорда Дејвида Овена (Давид Оwен), већ сведочили пред Трибуналом.
(Бета)
