Pročitaj mi članak
Недавно сам седео у чекаоници дечије болнице у Стокхолму због мале болести мог синчића. Док сам чекао, користио сам мој телефон за повезивање на Фејсбук, где сам видео пост чувеног турског писца Исмаила Бесикчија, који је један од мојих пријатеља делио. Пост је више десетина хиљада људи лајковало и делило, чак и неки асирски левичари који саосећају са курдском борбом за слободу . Бесикчи говори следеће у видеу на турском :
„Данас су курдска деца у Курдистану (источна Турска) приморана да сваког јутра вичу да ће се жртвовати за постојање Турске . Зашто? Зашто би се курдска деца жртвовала за постојање турске деце? Зашто су курдска деца свакодневно приморана да вичу “ Ја сам Турчин , ја сам поштен „? Ово је најгори расизам на свету . Морамо то да истакнемо . Оваквог расизма нема ни у Јужној Африци , нити било ком другом делу света. То је најзаосталији расизам на свету. Веома је за осуду покушавање да се уништи језик једног народа и његова култура, да се избрише из историје . Ово је специфично за Турску. Немогуће је видети такав расизам било где другде у свету .“
Када сам чуо говор Исмаила Бесикчија , нисам могао да се не сложим. Турска Република је учинила све што је било у њеној моћи да асимилује све не – Турке током 20. века , са девизом: један народ , један језик, једна религија. Током Првог светског рата, хришћанско становништво земље (Асирци, Јермени и Грци), које је представљало једну трећину становништва, елиминисано је геноцидом. Већина курдских кланова, којима је обећана курдска аутономија, учествовала је у геноциду. Они су такође постали богати земљопоседници после одузимања хришћанске имовине.
У јулу 1923. потписан је мировни споразум у Лозани , а убрзо након тога, Република Турска је рођена од остатака Отоманског царства . Курди су тада схватили да се Турци неће држати обећања курдске аутономије. У 1925., курдски лидер Шеик Саид је покушао да формира аутономну курдску владу у источном делу Турске , али је Мустафа Кемал Ататурк немилосрдно угушио устанак. У 1926 је убијено или депортовано хиљаде курдских племенских лидера . Асимилациона политика против не – турских држављана је започела.
Али када је реч о Курдима асимилација није успела, иако се њихов језик и култура одржавају у животу само кроз усмену традицију (школе су биле забрањене) . Напротив , асимилациона политика је подстакла курдски национализам и нове тежње за самоуправом. У 1980, Партија Каркерен Курдистана (ПКК , Радничка партија Курдистана) латила се оружја у борби за независност Курда .
Оно мало Асираца који су остали у Турабдину се затекло усред борбе између Курда и Турака, и били су приморани да побегну у Европу. Данас , када се привид мира вратио у ту област, неки Асирци налазе пут назад на своја огњишта, али су суочени са тешкоћама (више о томе у наставку).
Упркос угњетавању које су Курди су претрпели у рукама Турака, они сами нису научили да буду толерантни. У курдској аутономнји у Северном Ираку , Курдска регионална влада (КРВ) делује на исти начин као турска влада током 90 година против Курда и Асираца. Извештаји систематског злостављања против Асираца у оквиру аутономије Курда у Ираку су у сталном бројном порасту. Било је организованог узнемиравања, оправданог од стране курдских власти. Циљ је очигледно исти као код Турака , да се асимилује или протера асирски аутохтони народ који у тим деловима земље живи више од 7000 година.
Курдски историчари споре да су Курди аутохтони народ Месопотамије. Али, то је бесмислица. Први пут када су Курди добили дозволу да се населе у Месопотамији је било пре 500 година (1514) , када се турски султан Јавуз Султан Селим удружио са њима у борби против Персијанаца. То је било када је Курдима дозвољено да се населе у Месопотамији у већим групама. Њихово порекло су планине Загроса.
Али сада, када су Курди у процесу формирања своје државе, они делују расистички као Турци, Арапи и друге владајуће силе на Блиском истоку. Недавно су Асирски Савет Европе и Асирска Фондација објавили извештај (линк) о људским правима Асираца у Ираку 2013 . Према извештају :
Под режимом Садама Хусеина, Ирак је претрпео арабизацију. Људи су учени да је цела цивилизација Месопотамије арапска. У КРВ – области историја се понавља, локална историја Асираца сматра се курдском историјом. Имена градова су промењена у курдска имена. Асирско наслеђе је пропало и асирска историја се не признаје у школским књигама, музејима и током меморијалних дана.
Асирска деца не могу да уче своју историју у школама , али постају индоктринирана као хришћанско курдско становништво. Колико се ово разликује од курдске деце у Турској , која морају да вичу „Ја сам Турчин , ја сам искрен „?
У извештају се такође каже да су Асирци дискриминисани и изузети од државних и политичких функција, њихова села и имовина су им одузети, изложени су претњама, узнемиравању и чак нападима наоружаних курдских банди уз помоћ локалне полиције .
Истог јутра док сам седео у хитној помоћи, Асирци из града Мангеш су објавили апел свету за помоћ против шовинизма КРВ и узнемиравања . Они кажу да је Асирцима који одбијају да се повинују власти Барзанијевог клана у обличју КРВ изузетно тешко. Да скренем пажњу турским читаоцима на то како су третирани Асирци у Ираку од стране курдских власти, написао сам коментар на пост Исмаила Бесикчија на Фејсбуку и објавио целу жалбу на енглеском језику .
Што се тиче Курда у Турској , они још увек немају самоуправу , али доминирају неким политичким странкама у локалним саветима и парламенту. Садашња курдска легална партија која је најближа ПКК се зове БДП (Барис ве Демокраси Партиси ) .
Сигуран сам да ће се неки асирски симпатизери ПКК противити поређењу са Курдима у Ираку и Турској. Они тврде да су ПКК Курди више демократски, модернији и пријатељскији према мањинама у земљи. Али ту су потврђени извештаји о асирској земаљи у Турабдину коју су Курди одузели. Велике површине вредног земљишта манастира Светог Аугина су окупирали за последњих 30 година, Курди који припадају БДП . Представници Удружења Св. Аугин су се више пута састајали са руководством БДП -а за и са локалним политичарима молећи их да врате земљу манастиру . Али, за сада нема конкретних резултата. Слично томе, у случају манастира Светог Гаврила, курдски градоначелници из околних села су ти који траже земљу манастира .
Курдски владари у Мидиату су у последњих неколико година покушали да се докопају имовине кроз застрашивање и узнемиравање повратника и пребивајућих Асираца. Турски судови сада процесуирају известан број Курда , укључујући и градоначелника .
Изгледа да се курдски народ на власти у Турској не разликује од оног у Ираку , а оба примењују исту политику асимилације коју су Турци и Арапи примењивали на њих .
За Србин.инфо превео: Александар Јовановић – „Микрорем“, mikrorem.com
