Прочитај ми чланак
Од кад је „наша“ делегација потписала Споразум са малигном творевином и на тај начин практично признала терористичку државу и капитулирала на једном делу своје територије, по глави ми се врти писмо тј одговор Козака из Запорожја који су упутили турском султану Мехмеду IV. Тај одговор се сматра једним од славнијих докумената у историји дипломатске преписке, а написан је између 1672. и 1680.
Иако би се могло доста замерити на речнику коришћеном за писање одговора, битна је суштина. А та суштина је, по мом скромном мишљењу , једини адекватни одговор кад се нађеш пред ултиматумом, кад те неко уцењује. Баш као што се Србија у овом тренутку налази.
Некад је добро погледати у прошлост, видети како су неки други реаговали у неким сличним ситуацијама. Можда се нешто научи, можда се добије идеја шта и како даље. Оно што треба рећи је да је одговору Козака претходила битка, у којој је самоуверени султан напао Козаке у утврђењу Сич, али су га они потукли.
После неочекивавног пораза султан је Козацима послао писмо:
„Ја султан, син Мехмедов, брат сунца и месеца, унук и изасланик Бога, владар Македоније, Вавилона, Јерусалима, Горњег и Доњег Египта, цар над царевима, владар над владарима, непобедиви витез, чувар гроба Исуса Христа, повереник изабран од Бога лично, нада и утеха муслимана, заштитник и бранитељ хришћанства – наређујем вам, козаци из Запорожја, предајте се добровољно и без отпора и немојте ми досађивати више са вашим нападима.“
Атаман Иван Сирико и цело братство Козака Запорожја су му узвратили на следећи начин..
„Теби турска сатано, брате и друже црног ђавола, секретару Луцифера самог, поздрав. Којег си ти ђавола витез, маму ти твоју? Твоје армије се не бојимо уопште, на земљи и на мору у нашим чајкама борићемо се против вас сотона до последњег. Ти некрсту, звери Вавилона, скрнавитељу светог Јерусалима, јебачу коза из Александрије, свињска главо Египта (Доњег и Горњег), јерменска свињо и татарски јарче, коњокрадице из Канајамета, зликовче из Анадолије, унуче ђавола лично, будало, ти свињски брабоњче, магарећа гузице и кловне из Хада, месарско псето, некрштена волино, нека ђаво носи тебе и све Турке. То је све што ми козаци имамо да кажемо, гадан си и својој мајци, а куд хришћанима да владаш. Датум не знамо, јер календар немамо, месец је на небу, година у књизи, нама је исти дан овде ко и теби тамо. Ти и твоји Турци нас можете пољубити у дупе.“
Ако би се мало проименила терминологија, могло би нешто и да се искористи…
Напомена: писмо је објављено на сајту који се користи као извор.
(magacin.org)
