Прочитај ми чланак

Ковачевић: Стара игра – хрватско је све што је српско

0

Научни скуп „Хрватска ћирилична баштина“ у Хрватској академији знаности и умјетности (ХАЗУ) представља познату стару идеју Хрвата да је све што је српско у ствари њихово, оценио је српски лингвиста Милош Ковачевић.

Ковачевић је рекао да је читава логика у вези са књижевним језиком Хрвата „окренута наглавачке“, с обзиром на то да је познато да се почеци српског књижевног језика везују за ћирилицу, јер је први споменик на народном језику Повеља Кулина бана писана ћирилицом.

„Будући да Хрвати сматрају да све почиње од њих, они не би да се одрекну почетака писмености и желе да покажу да је то њихово „повијесно писмо“ – другачије речено, да је ћирилица почела од њих, а да су је касније преузели Срби“, рекао је Ковачевић.

Према његовим речима, однос Хрвата према ћирилици је познат, јер је она апсолутно идентификована са Србима кад год је требало показати шта није хрватско, односно шта је требало протерати из Хрватске.

Ковачевић је додао да до сада у српској научној јавности није било реакција на овај скуп, али да не верује да их неће бити.

„Не верујем да је на скуп позван ико из Србије нити ико из БиХ ко представља српску лингвистику, мада мислим да, с обзиром на то колико је српска филологија јединствена, може да се деси да и то прође без икаквог одговора“, рекао је Ковачевић.

На међународном научном скупу „Хрватска ћирилична баштина“ поводом 500 година од штампања књиге „Дубровачки ћирилски молитвеник“ у Хрватској академији знаности и умјетности учествује 25 стручњака из Хрватске и БиХ.

Председник ХАЗУ Звонко Кусић навео је да је хрватска ћирилична баштина „свесно или подсвесно била потискивана“ док је академик Стјепан Дамјановић указао да је од 11. до 18. века на великим деловима хрватске територије становништво своје културне потребе изражавало и ћирилицом, без објашњења да ли су Срби били наведено становништво.

Академик Аница Назор рекла је да се у предговору „Дубровачког ћирилског молитвеника“ у издању Српске краљевске академије из 1938. године ова књига сврстава у српску традицију, али да се истиче да ја написан „западном ћирилицом“, коју су редовно употребљавали католици и муслимани.

 

(Факти)