Pročitaj mi članakJedan od razloga otimanja Kosova i Metohije jeste i rudno bogatstvo koje se nalazi na toj teritoriji. Međutim, koliko kojih ruda na Kosovu i Metohiji ima nije moguće tačno sagledati, kao ni njihovu vrednost, kaže za Kurir akademik, prof. dr Slobodan Vujić, pomoćnik direktora za nauku Rudarskog instituta u Beogradu.
Дуг списак блага
© CC0 / Pixabay
– До 1999. на Косову и Метохији су експлоатисане руде олова, цинка, сребра, злата, никла, алуминијума (боксит), хрома, магнезита, азбеста, каолина, минералне сировине за грађевинске материјале, термоминералне воде и угаљ. Регистроване су појаве индијума, германијума, галијума, талијума, кадмијума, калаја итд. Током прошлог столећа рудници Стари трг, Ново брдо, Кишница, Бело брдо, Ајвалија, Бадовац, Црнац и др. произвели су око 102 милиона тона полиминералних руда олова, цинка, сребра, злата, кадмијума, бизмута. Само у откопаној руди у Старом тргу садржано је око 2,1 милион тона олова, 1,4 милиона тона цинка и око 3.250 тона сребра. По распростирању и количинама најзначајнији ресурс је угаљ, распростире се испод око 60 одсто површине територије Косова и Метохије.
Процењене геолошке резерве су 12,5-14 милијарди тона, или исказане у нафти као енергетском еквиваленту 2,37-2,65 милијарди тона. До сада је откопано угља око 241 милион тона или 1,8 одсто геолошких резерви – наводи проф. Вујић, који је руководио писањем недавно изашле монографије у издању Рударског института у Београду и Геолошког завода Србије „Минерално-сировински комплекс Косова и Метохије“, а у чијем су настајању учествовали 11 аутора и четири рецензента.
Како каже, због вишедеценијског изостајања геолошких истраживања, садашње стање минералних ресурса обојених и племенитих метала Косова и Метохије није поуздано сагледиво, те нема смисла давати процене о резервама и експлоатационом веку.
– С друге стране, процена заснована на геолошким индикаторима, искуству и нашим сазнањима допушта генерализован закључак да је рудна потенцијалност подручја Косова и Метохије велика. За угаљ, који је релативно добро истражен, процењује се да су – за садашњу потрошњу угља у Србији – резерве довољне за 180-200 година – објашњава наш саговорник.
Велики капитал
Он каже да су минерално-сировински потенцијали на Косову и Метохији економски и стратешки вредни и значајни, те да је то реалан капитал чија вредност расте са све већом исцрпљеношћу минералних ресурса Европе.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 9, 2022
