Прочитај ми чланакУ Контроли летења Србије и Црне Горе (СМАТСА) владају непотизам и негативна селекција кадрова, где непосредни руководиоци, без конкурса, постављају на високе позиције своје најближе рођаке, пријатеље и кумове, тврди у разговору за Н1 београдски контролор летења, који је из разумљивих разлога желео да остане анониман. Он објашњава да шема функционише тако што директор сектора предложи генералном директору себи блиског човека као најбољег кандидата за одређено руководеће место, што је већ годинама једини начин да се дође до функције.
”Непотизам влада фирмом најмање двадесет година, колико сам ја тамо запослен. Огледа се у уској групи људи која је задужена за веома битну ствар, а то је школовање контролора. Један од примера за то је бивши начелник Службе за оперативну обуку Славко Јовановић, који је двадесет година био задужен за селекцију контролора. Заједно са групом сарадника, који су иначе међусобно кумови, одлучивао је о томе ко ће од контролора наставити даље школовање, па се једном догодило да симулатор прође само један од тридесет кандидата. Након телефонског позива тадашњег генералног директора, та група је почела да пушта све кандидате, па на испиту више нико није падао“, испричао нам је контролор летења.
Саговорник Н1 открива да је Јовановић био актер и поништеног конкурса за школовање инструктора и инструктора-процењивача, и то као председник конкурсне комисије.
”Пошто се данима причало да се зна ко ће проћи на том конкурсу, неколико наших колега је на то скренуло пажњу тадашњем директору Радојици Ровчанину, који је потом оборио конкурс. Али чак и након што је конкурс поништен, Јовановић и екипа су успели да прогурају своје људе, а то су били супруга потпредседника комисије Мутавџића и двојица кумова једног члана комисије. Тада су за поједине наше колеге рекли да су преквалификовани јер су завршили државне факултете, а неки од њих имали су и одбрањену магистратуру, па чак и докторат“, наводи наш саговорник.
Метеорски успон сина директора за безбедност
Како каже, најсвежији пример непотизма у СМАТСА представља постављање сина директора за безбедност и квалитет на веома високу позицију координатора оперативних послова за терминалну и аеродромску контролу летења.
”Момак који радарску дозволу има тек пет година постављен је прошле године на место за које је по природи посла потребно знатно више искуства. Притом, он је у свом напредовању прескочио много људи, због чега смо га прозвали Сотомајор. Његов отац руководи веома важном јединицом, чији је посао да врши анализу догађаја и даје сигурносне препоруке. Замислите сад колико је он објективан кад треба да ради анализу неког догађаја у којем је учествовао његов син“, истиче контролор летења с којим смо разговарали.
Према његовим речима, у Контроли летења Србије и Црне Горе не постоје никаква правила за напредовање у служби, што је непосредним руководиоцима омогућило да се годинама задрже на високим позицијама на које практично постављају једни друге. ”У развијеним системима контроле летења у Европи правила су јасно дефинисана, тако да се контролори по аутоматизму шаљу на школовање за инструкторе већ после две године. Код нас је стручно усавршавање увек било средство манипулације и принуде, јер на курс можеш да идеш само ако си по вољи руководилаца и ако ћеш да радиш оно што ти кажу“, тврди саговорник Н1.
Наводе контролора летења с којим смо разговарали покушали смо да проверимо и у Контроли летења Србије и Црне Горе, која на наш упит од 24. децембра прошле године није одговорила. У накнадном телефонском разговору са службеницима СМАТСА задуженим за медије речено нам је да поново пошаљемо и-мејл са питањима, али одговор нисмо добили и након поновљеног упита.
Он открива да у последње време све чешће долази до безбедносних пропуста, наводећи да је одлука да се школује и класа самофинансирајућих студената резултирала озбиљним инцидентима. Како тврди, неки од момака и девојака који су радили на торњу на сурчинском аеродрому не испуњавају чак ни психофизички минимум који је потребан за посао контролора летења, али су потписом тадашњег директора, према речима нашег саговорника, једноставно били угурани у систем.
”Грубим превидом једног од тих контролора дошло је до угрожавања безбедности, када се путнички ваздухоплов компаније Монтенегро ерлајнс у току слетања на сурчински аеродром озбиљно приближио малом авиону који је бацао мамце за вакцинацију лисица. Контролор није био свестан позиције тих ваздухоплова, па им није дао информације о томе, а близина у којој су се авиони нашли била је знатно мања од прописане. Колеге су ми рекле да пилот путничког авиона након слетања буквално није могао да устане из столице због стреса који је доживео“, описао је саговорник Н1 догађај који је могао да има фаталне последице.
Он подсећа и на трагедију из 2015. године, када се у ширем рејону аеродрома ”Никола Тесла” срушио војни хеликоптер, на повратку из Рашке, одакле је превозио животно угрожену бебу из Новог Пазара. Том приликом погинуло је седморо људи, а у таквим случајевима пракса је да се контролори који су на смени упућују на разговор са психологом или психијатром због доживљеног стреса и да се на неколико дана упућују на одмор. Саговорник Н1 каже да су, мимо свих процедура и правила, контролори летења већ сутрадан поново радили, а разговор са стручним лицима обавили су тек четири или пет дана након несреће.
На руководећим позицијама и по 16 година
Одговарајући на питање да ли су контролори летења некоме пријављивали случајеве кршења правилника и незаконита поступања непосредних руководилаца, контролор с којим смо причали каже да они који о томе јавно проговоре ризикују да угрозе своју каријеру.
”Званичним путем ретко ко се усуђује да пријави неку неправилност, а чак и у таквим ситуацијама дешавало се да дописи нестану на неки волшебан начин. Усмено пријављивање не значи практично ништа јер не остаје никакав писани траг. Захваљујући томе, менаџмент и опстаје толико дуго. Од када је настала СМАТСА не постоји принцип смењивости, па су исти људи на руководећим позицијама већ шеснаест година“, објашњава овај контролор летења.
Како тврди, манипулише се и бројем запослених у Контроли летења Србије и Црне Горе, јер је, каже, чак и на захтев суда немогуће доћи у посед акта о систематизацији радних места.
”Струковно удружење процењује да се број контролора на оперативним радним местима у целом систему креће између 220 и 250, док се незванично спомиње да је укупан број стално запослених око хиљаду. На ту цифру треба додати и велики број ангажованих по уговору о делу, али прецизан број ми као контролори летења не знамо“, закључује саговорник Н1, чије наводе су потврдила још двојица контролора летења с којима смо разговарали.
