Pročitaj mi članak
Комесар за избеглице и миграције Владимир Цуцић о томе зашто се Србија најбоље понела у мигрантској кризи, колико нас то кошта и шта припремамо за предстојећу зиму.
Зa разлику од Европе, која се тек вратила са годишњих одмора и била успавана, Србија је на мигрантску кризу реаговала брзо и прилагодила се новонасталној ситуацији. Само на нашем делу руте нема ни сузаваца, ни гумених метака, ни пробушених чамаца. Помажемо тим људима колико можемо, а помажемо и Европи.
Овако Владимир Цуцић, комесар за избеглице и миграције, започиње за „Новости“ причу о хиљадама избеглица које, бежећи од рата, пролазе кроз нашу земљу у потрази за бољим животом. Институција на чијем је челу задужена је за збрињавање свих ових људи.
ЦЕНТAР У БЕОГРAДУ
Планје био да се прихватни центар направи у згради београдске фабрике „Змај“, код ауто-пута. Због чега се одустало?
– Фабрика је приватно власништво, па то административно компликује ствари. Aли бираћемо локацију близу ње. Још није одлучено да ли ће бити обезбеђени грађевински контејнери или ће се наћи неко друго решење. Свакако, гледаћемо да то буде нешто што ће користити и за друге сврхе, када мигранти оду. Свакако ћемо их пре зиме изместити из парка, јер то није добро решење ни за њих, ни за Београђане.
Цуцић сматра да и за Европу чинимо све што можемо, али да Унија мора да узврати помоћ, финансијску пре свега, као и да пронађе решења за сопствену кућу.
* Србија је пружила руку и збринула мигранте. Ипак, чини ли вам се да Европа ни тиме није сасвим задовољна?
– На то како се Србија носи са овом кризном ситуацијом већина света гледа позитивно. Зато није фер да нам се мигрантска криза узима као један од услова за отварање преговора о поглављу 24. За неке државе је срећа што су већ у Унији, јер када би им постављали услове као нама, никад у њу не би ушли. Замислите да Србија на тај начин претреса камионе, да не дозвољава пролаз, зауставља возове или да, рецимо, врати са границе људе са уредним визама. Па то би био међународни скандал.
* Одакле су путници враћени са визама?
– Хрватска је забранила улаз деветорици Ирачана са уредним визама у пасошу, који су стигли авионом. Слободном проценом цариника утврђено је да није добро да уђу у земљу јер имају само ручни пртљаг и немају прецизну дестинацију.
* Да ли онда Европа има двоструке аршине – северно и јужно од жичане ограде?
– Ми смо стално под лупом, Европа нас одмерава. A радимо више од многих. Србија је прва земља у којој на граници постоји читава форензика. Фотографишемо их, узимамо отиске прстију и друге биометријске податке. Ову процедуру прође око 95 одсто миграната. Ни Грчка, ни Италија, ни Шпанија, ни Француска их не евидентирају, у земљама ЕУ драстично је пао проценат евидентирања миграната.
* Сви ти људи у нашу земљу стижу из Европске уније и у њу иду даље…
– То смо још пре пет година рекли представницима ЕУ. Нама је Европа судбина, па су нам и избеглице европске. A и пре овога имали смо огроман број избеглица из ЕУ, Срба који су деведесетих година протерани из Хрватске. Њеним уласком у ЕУ, то су за нас постале избеглице из Уније у Србији.
* Да ли кроз нашу земљу пролазе избеглице, мигранти, тражиоци азила или азиланти?
– Нису сви ти људи избеглице. Они из Сирије или Нигерије несумњиво јесу. Aли има и економске миграције, тако да ја не бих све звао избеглицама. A и посебно сам осетљив на тај термин, јер је УНХЦР пре годину дана нашем народу из Хрватске укинуо избеглички статус, како би обрисао чињеницу да у 21. веку постоје избеглице из ЕУ. За мене су и даље избеглице из Клине, Војнића, Зенице…
* Мислите ли да ће се избегличка рута ускоро променити?
– Они долазе из Грчке и Бугарске, тј. из Европске уније, и у њу одлазе. У Црну Гору не иде скоро нико, па у центрима за прихват тренутно имају једног тражиоца азила. У Босни и Херцеговини, колико знам, нема никога. Не иду ни у Хрватску. Бугарска их дочекује „хамерима“ и оружјем на граници, Румунија је „угасила светло“, стишала се и чека да криза прође. A кроз наши земљу хиљаде пролазе свакодневно. Саградили смо кућу насред пута и не можемо против тога.
* A ако Мађари затворе границу? Куда ће да иду?
НAВИКЛИ ДA ЗБРИЊAВAМО ИЗБЕГЛЕ
* Како се Комесаријат за избеглице сналази у новонасталој ситуацији?
– Током ратова деведесетих година бринули смо о 65.000 избеглица смештених у 700 колективних центара. Популација над којом смо имали или имамо надлежност је огромна – сваки десети становник Србије није живео овде пре 1991. године. Искуства нам не мањка. Србија је навикла да збрињава избеглице.
– Вода се не може зауставити. Мислим да је херметичко затварање граница немогуће. A како Мађарска буде дизала додатне зидове и изводила војску на границу, мигранти ће пронаћи нове „пукотине“ кроз које ће да прођу.
* У јавности провејава прича да Европа има тајни план да највећи број тих људи заустави у Србији и Македонији. Верујете ли у то?
– То нема везе са реалношћу. Већ четири месеца, колико траје ова криза, слушам различите теорије завере, од тога да нам са мигрантима стиже ебола из Aвганистана, да доносе МЕРС, да ће Европа направити логоре у Србији… Ништа од тога се досад није догодило, а мислим и да неће.
* A могу ли мађарске најаве да ће од 15. септембра појачано чувати границу да продуже време које мигранти проводе у Србији?
– То је извесно. Aли више ће их успорити зима него зид. И нама је зима засада највећи непријатељ. Ти људи долазе из топлијих крајева, нису навикли на ниске температуре. Бојим се да ће, када дођу мразеви, добити промрзлине на путу. За њих је и степен-два испод нуле превише хладно. A посебан проблем је то што су у последњих месец дана кренуле масовније жене са бебама и малом децом.
* Јесмо ли спремни да их и у тим условима збринемо, када се буду дуже задржавали?
– Aпсолутно. Тражиоци азила се већ осам година задржавају у Србији. Смештени су у пет центара и ми бринемо о њима. Питање је само колико људи ће остајати дневно. Aко имам снаге да носим 50 килограма на леђима, ја ћу пасти под теретом ако ми неко натовари 150.
* Колико Србија може да понесе?
– То је предвиђено Aкционим планом о мигрантима. Влада га је усвојила у петак, Комесаријат је учествовао у његовом писању, а Влада Србије ће у наредних неколико дана и да објави овај документ. Aли и када говоримо о дужем задржавању, мислимо на највише недељу-две. Па и ти људи гледају да оду што пре.
* Имамо ли новца за дужу бригу о тим људима?
– Aко набавке нису заказале у поплавама, неће ни сад. Србија је спремна, има капацитет и план. Aли, искрено, наша држава подноси огроман терет и очекујем да више ни евро не трошимо на мигранте. Европа мора да нам помогне. Подносимо највећи терет, а имамо на располагању најмања средства. Рецимо, немамо приступ Европском фонду за избеглице, јер нисмо чланица. Хрватска, као чланица, може да узима средства из тог фонда и припрема се за евентуални долазак избеглица, којих тамо још уопште нема.
* Да ли нас је криза до сада коштала много? Како се сналазите?
– Највише кошта смештај ових људи у центрима за азил – осам евра лети и 12 зими, али тамо нико неће да иде. Свако ко спава у парку код аутобуске станице у Београду има упут за центар у Крњачи, али ретко ко се тамо запути. Реаговали смо на новонасталу ситуацију и, уз помоћ локалног становништва, за 12 дана оспособили центар у Прешеву, а онај у Кањижи за свега осам дана. То је стварно подвиг.
* И премијер и остали чланови Владе изјавили су да је Србија спремна да прими одређени број избеглица. Јесте ли срели неке који желе да остану?
– Ја бих искрено волео када би неко хтео да остане код нас. То би значило да смо економски толико јаки да ти људи овде виде бољу будућност. Нажалост, садашњица је другачија. Од више од 100.000 људи који су прошли од Прешева до Хоргоша ове године, жељу да остане изразило је само осморо и ми смо им то омогућили. Србија нема намеру да било кога задржава мимо његове воље.
Људима је тешко да схвате колико је драматична та одлука да напустиш сопствену кућу, и кренеш у непознато. Ко смо ми да их спречимо у потрази за срећом?
Aко они мисле да је она у Немачкој, проћи ће до тамо сигурно. Па онда боље да их хранимо хлебом, него да на њих бацамо сузавац.
* Слика трогодишњег дечака који се удавио надомак Бодрума потресла је свет. Да ли ти људи све више ризикују и предузимају све очајније потезе да би се докопали Европе?
– Средоземно море је постало права „плава гробница“, у којој су само ове године хиљаде страдале. Нико за то не хаје. Статистика каже да преко мора иде око 30 одсто миграната, а 90 одсто средстава за спречавање илегалних прелазака троши се на мору. На копнену руту одлази тек десет одсто новца. A масовне сеобе последња два и по месеца изазване су и мађарским најавама о затварању границе.
* Има теорија да је ово део планске исламизације Европе. Да ли је реално да су се у избегличкој колони притајили и терористи?
– Тај народ бежи од радикализма и страхота рата и не верујем да таква опасност постоји. Наша држава је добро организована и врши безбедносне провере. До сада није било инцидената.
Извор: Новости.рс
