Pročitaj mi članak
(Блиц)
Ко је данас српска елита – фолк певачица која поседује дворац у Бечу, бизнисмен са јахтом на Јадрану или угледни професор који се вози градским превозом?
Као што у политичком контексту егзистирају две Србије, могло би се рећи да имамо и две врсте елите, а да ниједна од њих није довршена: оној која има педигре да то заиста буде недостаје богатство, док је она којој не фали новца у дефициту са образовањем, манирима и укусом.
Заправо, она видљива “нова српска аристократија” је комплот политичара, бизнисмена и естраде и они су у складу са миљеом из ког су потекли и начина на који су се дохватили друштвеног врха и формирали сопствену естетику и промоцију. Она друга тихује у свом свету, покушавајући да се дистанцира од ове прве. Њене представнике препознајемо као господу која држи до себе. Или бар то покушава.
– Елита је увек онаква какво је и друштво око ње. Данас се економска и политичка елита у Србији регрутује из ужих кругова него у време социјализма када се успињала, нарочито педесетих и шездесетих година, и из слојева радништва и сељаштва.
Током деведесетих је економска елита регрутована углавном из кругова бивших социјалистичких руководилаца, а последњих десетак година у њу се укључује и већи број успешних средњих предузетника и стручњака, док је нова политичка елита претежно стручњачког порекла с универзитетским дипломама – каже за “Блиц” социолог др Младен Лазић.
Естрада – Преферирају виле на Бежанијској коси и Кошутњаку (имућнији и по Монте Карлу, Америци, Кипру, Бечу), у возном парку предњаче џипови, али и “јагуар”, “ферари”, “ламборгини”, “мерцедес”. Имају послугу, личне фризере и креаторе, а на одмор одлазе на извикана летовалишта и планине.
Политичари – Као симбол њихове моћи иду телохранитељи, службена кола са ротационим светлима, скупи сатови, фирмирана одела, летовање на грчким острвима, а од аутомобила наклоњени су “аудију” и БМW-у. Кад су у питању некретнине, на цени су станови велике квадратуре на Новом Београду и Врачару.
Бизнисмени – Њихов најрепрезентативнији симбол су јахте које коштају и по неколико милиона евра. Они су међу првим власницима најновијих модела паметних телефона, инсистирају на бизнис-класи у авионима, власници су луксузних вила на Дедињу, али и у Лондону, Мајамију… Имају личне возаче.
Џет-сет у покушају
Заправо, аутентичне елите готово и да нема – више се може говорити о горњем средњем слоју добростојећих који је прилично неупадљив, док су много транспарентнији припадници слоја новокомпонованих богаташа и естрадних посленика. Истурајући у први план богатство, они манифестују сопствену моћ, рачунајући да ће свемогући новац једног дана прибавити и улазницу за високо друштво.
У ствари, остају само нека врста српског џет-сета у покушају, јер колико год био дубок њихов џеп, они – са изузетком неколико врхунских спортиста, два-три бизнисмена и исто толико људи из света филма и музике – немају могућност да то буду у светским оквирима. О тој разлици говори и новинарка Биљана Обрадовић, која је имала прилику да упозна и једне и друге:
– Можемо рећи да у Србији џет-сет постоји, али само на локалном и естрадном нивоу, јер тешко да је ико од њих припадник светских кругова, осим неколико породица које и не живе овде, као што су Цептерови или Сандра Мељниченко. А ако само гледамо по томе да ли и ко има приватни авион, скупоцени сат или добру “хермесову” торбу, онда би том “џет-сету” могла да припада свака пета особа из естрадних кругова. Међутим, и код њих постоји велика естрадизација, довољно је да поменемо старлете Ким Кардашијан и Парис Хилтон. Имају новац и планетарну популарности, али се она права елита од њих ограђује. Чак и Ана Винтур, уредница америчког „Вога“, одбија да Ким стави на насловну страну – каже Обрадовићева.
Потрошња без мере
Опонашајући тај светски џет-сет, који станује на неколико адреса и нема проблем да своје виђење на хуманитарним партијима плаћа хиљадама долара или евра, ни ови наши се не устежу у куповини некретнина на што ексклузивнијим местима, луксузних аутомобила и одговарајуће гардеробе.
Они се у суштини најбоље осећају на терену потрошње где скрећу пажњу на себе и стичу легитимет повлашћених у очима обичног света, у чему им обилато помажу и медији који своје странице попуњавају сликама њихових луксузних спаваћих соба и базена.
– Потрошња увек има статусни карактер и елита се преко ње представља. С тим да, ако је неко, рецимо, на естради зарадио огроман новац и разбацује га около, то га не чини елитом ма колико новца да има! Поремећени систем вредности ту потрошњу без мере фаворизује као пожељан начин живота – каже Лазић.
Изданци и наследници такозване 4П елите (пиштољ, плавуша, „пајеро“ и пејџер) из деведесетих година прошлог века, чији је животни кредо опеван стиховима “кока-кола, марлборо, сузуки”, у међувремену су еволуирали у умивенију варијанту угледника чија деца више не носе шушкаве тренерке, већ се школују у најбољим школама. Ипак, остала је скоројевићка потреба да се стечено и покаже.
Покажи све што имаш
Нови српски богаташ се да посматрати само у оквиру новог српског друштва које пролази разне турбуленције, а што се неминовно рефлектује и на систем вредности и културу заједнице, сматра психолог Снежана Милутиновић.
– У многим земљама је овакав период дао “нову елиту”. Као да је кројен по пароли “ако није показано, онда и не постоји” и неретко се начин демонстрирања богатства граничи са вулгарним, неодмереним показивањем статусних симбола њихове моћи – тврди Милутиновићева.
Како каже, мења се круг људи у коме се крећете, рађа се сијасет нових жеља не би ли држали ниво у новом окружењу…
– А како се ове промене дешавају готово преко ноћи, често се дешава да особа нема довољно капацитета да им се прилагоди или има потребу да новим доживљајем властите моћи компензује личну несигурност. И тада се често прелази та граница између “елегантног” показивања статуса и његових готово агресивних форми – тврди Милутиновићева.
Очигледно, дуг је пут до формирања истинске елите о којој се неће судити само на основу спољног изгледа и лажног или стварног гламура, а до тада ће коло водити они којима је најчешће једино новац улазница у високо друштво.
