Прочитај ми чланакНовосадски тинејџери осмислили су опасну игру - зове се катакомба рулет - уђу у Петроварадинску тврђаву и покушавају да реше њене лавиринте.
Та игра зна да потраје сатима, ако излаз уопште и успеју да надју сами.
Wikimedia Commons
Мистерије Петроварадинске тврђаве више од педесет година покрећу младе да тестирају своје психофизичке вештине управо на том месту.
“Ово је управо та тачка одакле је почињао тај адреналин да ради, чувена игра Зид смрти, одакле се бајсевима и набуџеним апен четворкама одавде управо кретало и ишло до краја Тврђаве и била игра клинаца 70их година који су одавде озбиљно могли да падну, али оно што је интересантно, никада нико од њих, никада, није пао”, каже Леон Шурбановић, УГРИП Нови Сад
Мрежа подземних ходника од 16 километара у четири нивоа налази се на Тврђави. Ту почињу и најспектакуларније легенде о подземљу Петроварадинске тврђаве. Најпознатија је она о мистичној аждаји. Алу у подземљу сигурно нећете срести, али опрезни морате бити.
“Пази, немој левом страном да идеш. Доле има рупа, рупчага, заправо ради се о варалици, како су је стари истраживачи звали, иначе је то контраминска галерија, тзв. Де-ер”, наводи.
Кроз ходнике нас воде момци из УГРИПа, који су истражили скоро 90 одсто подземља. За разлику од нас, у истраживање катакомби све чешће крећу најмлађи Новосађани, и то без пратње.
“Уколико би се клинци губили овде у контраминском систему, овај овде излаз један је од алтернативних излаза на који би они извукли живу главу, додуше морали би мало да се провуку, али ипак би успевали и на овај пролаз да изађу” , објашњава Шурбановић.
Успевали су они који су имали среће. Било је и деце која, ни после десет сати проведених у подземљу Тврђаве, а играјући игру “рулет катакомбе”, нису успели да пронађу излаз. Али, јесу светлост дана. Кроз пушкарнице.
“Лутали су и овде су се задржали, јер је овде било светла. Да је пао мрак, било би много теже и њима да се снађу, јер кад падне мрак ове пушкарнице више немају смисла”, наглашава он.
Када деца, без пратње, крену у походе истраживања подземних тунела, наступа паника, и код њих, јер излаз не могу да пронађу, и у њиховим породицама.
“Њихова мајка, то причам за ту шесту екипу, када је звала она је била у тоталном лудилу, звала је полицију, звала је хитну помоћ, направила се читава халабука око тога”, наводи Шурбановић.
Тада, углавном, на сцену ступају момци из УГРИПа, који катакомбе познају као свој џеп.
“Дали смо јој логистику како да изађу, јер сам ја с њом причао телефоном и она је после звала њих кроз пушкарницу, јер су они ставили телефон на спикерфон, и на тај начин им објаснила како треба да иду, пошто буквално, наша логистика је била да ходником иду право, овде скрену лево, па десно и на тај начин су изашли, иначе пре тога су лутали, били су пет сати, колико су имали заправо батерија, а заправо цела њихова авантура је отишла на девет сати”, присећа се он.
Леон каже да до трећег нивоа подземља воде чак и ходници основне школе “Јован Поповић” и саветује да га деца избегавају, како не би завршили у лавиринту подземних катакомби.
