Pročitaj mi članak

Kako Slovenci i Hrvati varaju srpske kupce

0

Продају нам лед. У паковањима од 500 грама замрзнутог ослића има 194 грама рибе!

У „Меркаторовим“ паковањима замрзнутог ослића од 500 грама после отапања остаје невероватних 194 грама рибе! На декларацији пише да је пакет тежак пола килограма нето и нема никакве назнаке о томе колико рибе у паковању у ствари има, пише дневна новина Сан.

Од једног паковања ослића који смо купили у продавници до оног који смо ставили у тигањ „испарило“ је 306 грама, показала су мерења редакције Сана. То значи да по једној тони платимо 612 килограма леда. Како пола киле замрзнутог ослића кошта 199,9 динара, произвођач, „Меркатор“, месечно само на једној тони заради нешто мало мање од 240.000 динара продајући лед!

– То је скандалозно, огромна превара! Произвођачи продају људима лед и зарађују огромне паре, појединци су се тако обогатили. Тржишна инспекција је одговорна за то, а питање је зашто не ради свој посао и зашто то нико не контролише. Знамо за тај случај и већ годинама покушавамо да се изборимо са тим, али људи као да су незаинтересовани – каже за Сан Горан Паповић, председник Удружења за заштиту потрошача.

У време слава и празника, када се риба у Србији највише купује, оваква врста довођења у заблуду купца посебно је профитабилна. Проверили смо и друге произвођаче. „Фрикомово“ паковање замрзнутог ослића од 500 грама после отапања оставља нам 354 грама рибе! Истраживали смо „Меркаторово“ паковање филета сома панга од 500 грама, који након отапања има 338 грама.

Купац је доведен у заблуду већ тиме што нигде на декларацији производа није наведено колико рибе остаје после отапања. Наведена је само нето грамажа, која би управо требало да прикаже реалну тежину рибе. Уместо тога, мислећи да узимамо пола килограма, купујемо много мање, и код „Меркатора“ и код „Фрикома“.

Следећи проблем у Србији је то што превару немате коме да пријавите! Неколико дана смо (прочитати бокс) покушавали да дођемо до институције која би реаговала на резултате нашег истраживања. Сви перу руке и пребацују одговорност једни на друге, од министарстава трговине, пољопривреде и економије, до тржишне инспекције и Удружења потрошача, па чак и до Дирекције за мере и драгоцене метале.

Изгледа да нико у овој држави није надлежан за ову огромну превару.Из „Меркатора“ до закључења овог броја нисмо добили одговор на наша питања (погледати бокс).

Мерила: Наташа Урошев

Превара почиње од декларације

– Декларација је лична карта производа. Ту треба да стоје све информације о производу. Нето и бруто количина, датум производње, датум истека рока, цена. Дефинитивно је ово довођење купца у заблуду и не само то, ово је велика обмана и превара – каже Горан Паповић из Удружења за заштиту потрошача.

Да није можда Чак Норис надлежан?

Ево како су истраживачи Сана прошли када су желели да пријаве довођење у заблуду купаца. Ако новинари пролазе овако, како ли пролазе обични грађани?

Удружење потрошача: Обратите се Тржишној инспекцији, она је одговорна за то.Тржишна инспекција: Обратите се дежурном инспектору.Дежурни инспектор: Не могу да вам одговорим на то, зовите кабинет начелника тржишне инспекције Раденка Ћетковића.Кабинет начелника инспекције Раденка Ћетковића: Позовите ПР службу тржишне инспекције.ПР служба: То није у нашој надлежности, позовите Министарство пољопривреде.Министарству пољопривреде: Пошаљите нам мејл са питањима па ћемо вас позвати.

Када смо послали мејл: Ми нисмо надлежни, позовите Министарство економије.Министарство економије: Позовите Дирекцију за мере и драгоцене металеДирекцији за мере и драгоцене метале: То није у нашој надлежности, позовите Министарство пољопривреде…Сан: Морали смо да закључимо број!

 

(Дневне новине Сан)