Pročitaj mi članak
Ми са „Русија инсајдера“ волимо да читамо коментаре наших читалаца. Често су мисаони и информативни, речју, вреди их читати.
Такође, више наших аутора редовно учествује у дискусијама.
Могућност коментарисања чланака је изузетно важна у подстицању отворене и слободне расправе. На крају крајева, медији су ту да постављају питања, презентују одговоре, образују и, изнад свега, подстичу ширу расправу, у којој је свима слободно учествовати.
То је процес који треба да иде у оба правца, али мејнстрим медији очигледно нису таквог мишљења.
Доле су два сјајна коментара наших читалаца, о триковима којим се масмедији служе да „подшишају“ дискусију. Дати су поводом чланка: Excellent Discussion of the Russia Debate in the US on RT’s Leading Talk Show (Crosstalk)
„Бернд“ објашњава како стоје ствари са немачким сајтовима:
„Уредник или новинар објави неки чланак, углавном чињенично погрешан и са антируским ставовима које треба да подрже танки и фалш аргументи.
Следе коментари. Прва два или три су екстремно позитивна према чланку. Онда следи према чланку десетак-двадесет презривих и крајње критичних коментара. После њих два-три позитивна. Е, онда се секција за коментаре затвара (уз фразу: “Der Artikel kann nicht mehr kommentiert werden” is the phrase used:“).
То вам је научни приступ. Много софистикованије него закључати секцију за коментаре. Људи управо тако читају коментаре: првих пар и последња два-три. Оне у средини игноришу. Није могуће да једино ја то примећујем?!“
„Макиарубра“ додаје:
„Добро позната техника „сендвич“. Нисам приметио да се толико примењује код коментара у онлајн новинама, не да ми се да читам коментаре на масмедијима.
Али на ТВ је то нормално: вест из владиног извора + опозиционо/супротно мишљење + коментар на њега од владиног посланика или „независног“ ал’ провладиног појединца. На крају, обавезно, о томе ко „мора да…“
Приметићете да се „сендвич“ користи и у самом чланку, посебно ако је на климавим ногама.
– Велики наслов и сажетак – „то је тако, доказана ствар“, или интеррогативни навод који чланак анализира/истражује.
– Онда тело чланка пуно „наводно“, „могуће“и „условно“ типа чињеница, или чињеница стварно доказаних, али које немају везе са тезом из наслова.
– И, на крају, два-три реда у којима се наслов понавља, као доказан и „објашњен“. Читалац овај последњи део прима као „ајд’ да ти скратим причу“, рекапитулацију аутора лично њему упућену.
У добром новинарству, сврха:
– наслова је да привуче пажњу;
– садржаја да изложи „досадне“ ствари типа чињеница, учесника, веза и објашњења;
– закључка да пружи „укратко“ и (уз звучан наслов) оно што ће се памтити о теми чланка, бриљантно сажетог захваљујући професионалности и мајсторству новинара.
Често је за закључак потребно више времена него што је тражило да се напише све што му претходи. Обично, пар рефлексија на стварни садржај.
Навикнути смо да верујемо духовитости новинара. Али ако он „усендвичи“ сажетак и тело чланка између афирмативног наслова и закључка, склони смо да не приметимо колико је танак садржај и да здраво за готово узимамо оно што памтимо као позитивно доказано.“
Извор: Russia Insider
Избор и превод: Ћирилизовано за СРБИН.ИНФО
