Pročitaj mi članak
Подаци на основу којих је Фонд за хуманитарно право оптужио Диковића преузети из његове биографије објављене у „Политици”.
Наташа Кандић, бивша директорка Фонда за хуманитарно право каже да су подаци на основу којих је тај фонд оптужио генерала Љубишу Диковића, начелника Генералштаба Војске Србије за ратне злочине, преузети из текста објављеног у „Политици” на дан када је генерал именован на ту функцију. Она сумња у веродостојност доказа које је Диковић поднео суду у спору у којем од ФХП тражи одштету, због клевете.
Текст који помиње Наташа Кандић објављен је 12. децембра 2011. године у ,,Политици“, дан пошто је тадашњи председник Србије Борис Тадић својим указом именовао Диковића на место начелника Генералштаба. У тексту се наводи биографија Диковића у којој, поред осталог, пише: „Између 1992. и 1996. године био је командант 16. граничног батаљона на подручју Ужица, према БиХ. Током сукоба на Косову и Метохији 1999. године, био је командант 37. моторизоване бригаде”.
– Било ко да је био командант бригаде на чијој су се територији догодили злочини, није достојан да води институцију као што је Генералштаб – каже Наташа Кандић.
ФХП сматра да је Диковић одговоран по командној одговорности за догађаје на граници Србије и БиХ од 1993. до 1995. године, када су граничари хапсили муслимане због илегалних прелазака границе и предавали их Војсци Републике Српске. Некима од тих људи губи се траг, а неки су нађени у масовним гробницама.
Генерал Диковић прекјуче је у судском спору за клевету доставио суду документацију којом доказује да тврдње бивше директорке ФХП нису тачне јер је он предао дужност на месту команданта 16. граничног батаљона пре него што су се догодили злочини које помиње ФХП.
– Никакав накнадно поднет папир није веродостојан, већ је излишан и подложан сумњи, јер је Диковић на таквој позицији. Зашто би се у његовој биографији наводили другачији подаци? На сајту Војске Србије писало је да је школовање завршио 1996. године. Новинари су Диковићеву биографију преузели са службеног сајта. Постоје сведоци који кажу да упућивање на школовање нема везе са позицијом и такав документ није доказ – наводи Наташа Кандић за „Политику”.
Она ће 19. маја у спору за клевету дати исказ пред судом.
Бивша директорка ФХП тврди да је Диковић руководио 37. моторизованом бригадом, у време када су борбене групе те бригаде упућене да наставе са обезбеђивањем границе од Дренице према Албанији.
– Војска је тај документ предала Хашком трибуналу и то је за нас релевантан доказ – додаје Кандићева.
Истраживање фонда под називом „Досије Рудница”, према њеним речима, било је повод да тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић покрене одређене преткривичне радње.
Он није желео да за „Политику” каже да ли се у овом тренутку води поступак против Диковића и шта је до сада утврђено. Подсећамо, Вукчевић је недавно у интервјуу за недељник „Нин” рекао да ће бити испитане оптужбе за ратне злочине које је на рачун начелника Генералштаба Љубише Диковића изнео ФХП.
– Све ћемо испитати, ту нема сумње. Сваку дојаву проверавамо. И Диковића. Нема тог Диковића који је изнад закона – изјавио је Вукчевић за тај лист.
Из Тужилаштва за ратне злочине саопштено је 30. јануара да је још у јануару 2012. године, провером навода фонда, утврђено да није постојао било какав основ за сумњу да је генерал Диковић одговоран за ратне злочине наведене у кривичној пријави фонда из 2009. године. Недавно је фонд изнео нове оптужбе на рачун Диковића приликом представљања књиге „Досије Рудница”, а тужилаштво је затражило да му достави комплетну документацију о том случају.
– Рудница није обухваћена Диковићевом тужбом за клевету јер, у време када је поднета, масовна гробница још није била ексхумирана. Тужилац је 2010. издао саопштење да има индиција о масовној гробници и да су ту склоњени посмртни остаци људи из Дренице. То се врло лако може повезати са документом који је 2010. године био доступан тужилаштву, да је Дреница била у зони одговорности тадашњег потпуковника Љубише Диковића – каже Наташа Кандић.
(Политика, Фото Танјуг)
