Na videlo su isplivali do dosad neobjavljeni dokumenti o ratu u balkanskom podzemlju - iskazi zaštićenih svedoka iz sukobljenih grupa, policijskih podatka, poverljivih izveštaja Bezbednosno-informativne agencije (BIA), kao i video-zapisa ubistava kriminalaca i fotografija njihovih kontakata sa ljudima iz policije i porodicom predsednika Srbije.

Новинари КРИК-а дошли су до сазнања како је пад нарко-боса Дарка Шарића утицао на уздизање шкаљарског клана, који се убрзо поделио и започео крвави рат са својим некадашњим сарадницима – „кавчанима“ и како су се српски криминалци и хулигани прикључили овом сукобу.

Ови кланови су заједно кријумчарили дрогу из Јужне Америке у Европу до 2014. године, када је због свађе око кокаина дошло до сукоба који се све више продубљује и коме су се прикључиле и друге криминалне организације са Балкана.

Током истраживања новинари су прикупили документацију из полиције, тужилаштава, судова, безбедносне агенције и разговарали са особама које су упознате са балканском криминалном сценом. Све показује да је рат шкаљарског и кавачког клана поделио подземље у региону. У њему су стране заузели и поједини припадници српске и црногорске полиције, а везе кланова, пре свега кавачког, воде и до политичара.

У сукобу ових криминалних група убијена је најмање 41 особа од 2015. године, показује анализа на основу званичних докумената и информација прикупљених од извора.

Жртве обрачуна су криминалци, али и чланови њихових породица и сарадници, међу којима су адвокат и некадашњи посланик у црногорском парламенту. Било је и случајних жртви – један мушкарац страдао је у Подгорици 2018. године јер се нашао у кафићу где је убијен припадник кавачког клана. У Бечићима је две године раније убијен лекар из Србије јер је, такође, седео у кафићу недалеко од криминалца који је био мета ликвидације.

Обрачуни се протежу и ван Балкана – ликвидације су се дешавале у Шпанији, Немачкој, Аустрији, Холандији и, најскорије, у Грчкој.

За убиства криминалци настоје да ангажују и странце, чак и плаћенике који су ратовали у Ираку. Француска Легија странаца је, барем у једном случају, била база за регрутацију неких од ових људи.

О томе како кланови функицонишу, ангажују убице, бирају мете и извршавају убиства, најбоље говоре сведочанства самих криминалаца – младића из Јужне Африке којег су „кавчани“ ангажовали за ликвидацију, као и припадника супарничке групе који је постао заштићени сведок и испричао да се планирало чак и убиство црногорског државног тужиоца. Новинари КРИК-а и МАНС-а дошли су до сведочења која су њих двојица дали тужилаштву.

Балканско крвопролиће

За најмање 41 особу са сигурношћу може да се тврди да је страдала у сукобу ових кланова, али је број вероватно већи, показала је анализа ОЦЦРП-ја и КРИК-а.

Велики број ликвидација изведен је професионално и прецизно, попут убиства припадника Кавачког клана Даворина Балтића у гаражи свог стана на Врачару, показује прикупљена документација. Жртве су, осим из пиштоља и аутоматског оружја, убијане и постављањем ауто-бомби и експлозива поред пута. У најмање два случаја, убице су пуцале из снајпера.

За убиства криминалци су ангажовали професионалце и аматере – у зависности од тога каква и чија ликвидација је била планирана. Посао су уговарали и са странцима, а новинари су открили да су неки од њих били и обучени војници познати као плаћеници.

Тражење партнера у Србији

Рат криминалних кланова се, очекивано, преселио и у Србију, где су обе стране тражиле савезнике.

– Интереси оба сукобљена криминална клана из Котора гравитирају ка Србији. Црногорска мафија је последњих деценија изузетно активна на територији Србије, где остварује јак утицај на дешавања у криминалној средини – пише у извештају БИА-е из 2018. године.

Најважнији партнер којег су „шкаљарци“ нашли је група Филипа Кораћа, за коју БИА наводи да је „једна од најопаснијих криминалних група која делује у међународним оквирима“. Кораћ је вођство над овом групом наследио од свог шефа, далеко познатијег домаћег криминалца, Луке Бојовића, након његовог хапшења у Шпанији.

„Кавчани“ су, са друге стране, пронашли савезнике са јаким везама – хулиганско криминалну скупину познатију као „Јањичари“.

Политички фудбал

Фудбалски хулигани играју битну улогу на криминалној сцени на Балкану.

Кавачки клан регрутовао је хулиганску групу која им је омогућила битан контакт са појединим представницима власти. На челу ове групе, познате као „Јањичари“, налазио се Александар Станковић звани Сале Мутави све док није убијен у октобру 2016. године.

Колико су се овај црногорски клан и домаћи хулигани зближили, најбоље показује шема кавачке групе коју је израдила српска полиција, а до које су дошли новинари КРИК-а. На њој се Станковић и његови сарадници воде као део кавачког клана.

Постоје докази о везама ове групе са важним политичким актерима.

Тако, члан Станковићеве групе био је обезбеђење на инаугурацији председника Александра Вучића 2017. године са које су насилно удаљили грађане и новинаре.

Вучићев син Данило пријатељ је са Александром Видојевићем, познатијим као Аца Рошави, који је један од кључних чланова „Јањичара“. Видојевић се, попут Станковића, у полицијској бази води као припадник кавачког клана, показује шема ове групе коју поседује КРИК.

О блискости Видојевића и Данила Вучића говоре њихове заједничке фотографије направљене на различитим догађајима и у различитим временским периодима. Тако, 2018. су заједно навијали на Светском првенству у фудбалу у Русији, на утакмици коју је репрезентација Србије играла против Костарике. У јануару ове године усликани су у Бања Луци, на прослави Дана Републике Српске.

Још једна веза Станковићеве групе и председника Србије је Новак Недић. Недић је био генерални секретар Владе док је Вучић био премијер и у то време је са Станковићем вежбао гађање на војном стрелишту – како тврди Војни синдикат Србије. Адвокатска канцеларија Недићевог оца, Војислава Недића, на суђењима је бранила неколико припадника „Јањичара“.

Држава улази у рат?

Уместо неселективне борбе против организованог криминала, објављени рат делује да је био усмерен само на једну страну. Ниједан битан члан кавачког клана није ухапшен у Србији. Напротив, полиција се фокусирала на хапшење „шкаљараца“ и њихових сарадника из групе коју предводи Филип Кораћ.

Министар полиције Небојша Стефановић, на питање због чега се хапсе криминалци једне стране, објаснио је да је разлог то што је „шкаљарски клан активнији у Србији“.

– Ако њих има стотину, а ових пет, па наравно да ћемо више хапсити од ових стотину – рекао је Стефановић.

У Србији се поступак водио и против вође шкаљарског клана Јована Вукотића.

Он је пре две године ухапшен у Турској, а затим депортован у Србију где му се судило јер је приликом путовања користио лажни македонски пасош. На суђењу је испричао да је тако путовао јер је црногорска полиција његовим непријатељима продавала информације о томе куда се креће.

Шеф „шкаљараца“ Вукотић је у фебруару изручен Црној Гори у којој је под истрагом због покушаја убиства супруге вође супарничке групе, као и њених чланова. Непосредно пре изручења, криминални непријатељи покушали су Вукотића да убију у српском притвору – тровањем хране, о чему су медији већ писали.

Izvor: KRIK

Oznake: balkansko podzemlje, vrh države, Danilo Vučić, KRIK, mafija, policija, rat podzemlja, ubistva