Прочитај ми чланак
(Ало!)
Нисим Конфорти напустио је Приштину непосредно пре бомбардовања и отишао са породицом у Израел. Он је љут на косовске институције што и две године од подношења тужбе Општинском суду у Приштини није добио никакав одговор о повраћају пет кућа у центру града које су припадале његовој мајци, једином преживелом члану његове породице из времена Холокауста. Најављује да ће се обратити и суду за људска права у Стразбуру.
„Пре него што сам ја пре две године посетио Приштину један мој пријатељ предао је Општини молбу са комплетном документацијом. У молби је стајала чињеница да за те куће постоје власници са потпуном документацијом да је то конфисковано, национализовано и одузето за време Холокауста“, прича за Радио КИМ Конфорти.
Он каже да му је породична кућа у центру Приштине 1997. запаљена после чега је са породицом више од годину дана, пошто му је супруга радила у Радио телевизији Приштина, живео у привременом стану у згради РТП-а близу пијаце. Тамо су становали неко време рачунајући да ће ситуација решити. А онда је морао да напусти Космет.
„У свим ратовима смо пљачкани и убијани. Ја не бих био у Израелу да смо имали било какву позицију на Косову бољу од бежања и остављања свега по ко зна који пут“ каже Конфорти.
„На плочи пише да су Јевреји отишли у Берген-Белзен. Међутим то није тачно. Они су најпре скоро 15 дана провели у касарни у Приштини. Ту је била моја мајка са троје деце. Тог истог дана стрељали су јој мужа и свекра“, истиче Конфорти.
Милош Дамјановић историчар и проучавалац пута Јевреја од Холокауста до данас у изјави за Радио КИМ каже да је циљ подизања споменика у Приштини да се Косово прикаже као мултиеничко и мултикултурално друштво које негује европске вредности.
„Међутим ако знамо да су 1999. године припадници тзв. Ослободилачке војске Косова учествовали у протеривању Јевреја из Приштине не видим смисао подизања једног оваквог споменика, ако се тим Јеврејима и дан данас после 14 година не омогућава да се врате на Косово или остваре своја права и као држављани Косова да тако кажем“, наводи Дамјановић.
Он истиче да се током говора у Приштини није помињало име личности које су одговорне за страдање Јевреја током Холокауста као што је на пример име Џефера Деве.
„Према сведочењу Јевреја који су преживели Холокауст име Џафера Деве поистовећивало се са Хитлером. Такође, занемарује се улога Скендербег дивизије која је била састављена од Албанаца и која је учествовала у хапшењу Јевреја из Приштине и помагање снагама нацистичке Немачке у њиховој депортацији. Дакле Албанци на Косову су активно учествовали и помагали окупаторске силе, најпре Италијане, а потом и Немце у Холокаусту над Јеврејима, а занемарује се прича о неалбанцима који су спашавали Јевреје на Косову“, објашњава Дамјановић.
У оквиру „Недеље толеранције“ која се на Косову и Метохији одржава од 20. до 26. маја Хашим Тачи је испред Парламента у Приштини открио спомен плочу жртвама Холокауста. Он је том приликом казао да „никада не смемо заборавити косовске породице који су спасиле јеврејску популацију у тим мрачним часовима, а исто тако морамо пронаћи и снагу да наставимо изнад сукоба, изван мржње“.
Дамјановић истиче да је жалосно што се „низ српских и ромских породица у Призрену и Приштини које су учествовале у спашавању Јевреја и које су од стране Израела проглашене за праведнике међу народима не спомињу у целој овој причи“.
