Pročitaj mi članakMora da postoji potreba za nadom, verom. Mi smo tu veru kompenzovali verujući u Jugoslaviju. To može da bude vera u demokratiju, u bolji svet, u sopstvenu zemlju, kaže u intervjuu za "Vreme" pozorišni reditelj Kokan Mladenović.
„Наравно, не овако како наша земља покушава да направи култ државе Србије обесним кићењем застава по селима и градовима. Радио сам у Суботици и било ми је тако увредљиво постављање споменика краљу Петру Ослободиоцу. Не зато што што имам ишта против те, ипак позитивне личности у нашој историји, него зато што имам нешто против насилног начина на који је споменик уметнут у градско језгро, против начина на који је то написано искључиво ћирилицом“, додаје Кокан Младеновић за недељник „Време“.
Редитељ нове представе „Последње девојчице“ у позоришту „Деже Костолањи“ у Суботици, каже да тај споменик светлој личности треба да буде пример деци ма које вере и нације она била, и да текст мора да буде написан и на латиници и на мађарском, а не само на српском језику.
“Није пријатно кретати се Суботицом у којој су сви булевари окићени неонима у бојама српске заставе. То је вулгарно и ствара омладину која чува графите Ратка Младића, организује навијачке групе и мрзи све друго и другачије. То је за моју генерацију потпуно шокантно. Одрастао сам у Нишу у време Југославије, време Несврстаних, Нишу препуном грчких, арапских студената. Били смо поносни што имамо прилику да их упознамо. После је почело да се мрзи све другачије“, закључује Младеновић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 13, 2022
