Pročitaj mi članakUsled promena u načinu života i ishrane, neke devojčice su u stanju da zatrudne već u vrtiću.
Са шест година Ребекино тело је почело да се развија на неуобичајен начин. Њена мајка Елен приметила је да се дететове груди мењају, али чинило јој се да су и неке друге девојчице, бар оне буцмастије, ту мало шире. Њеној ћерки су, међутим, никле и длачице испод пазуха.
„Људи су претпостављали да је много старија, али понекад би се ипак расплакала, па су нас гледали као да мисле: ‘Ма колико то дете има година?’“, прича Елен, која је на овај разговор пристала под условом да остане анонимна.
Када је тест показао да старост Ребекиних костију износи десет и по година, дечји ендокринолог јој је поставио дијагнозу – превремени пубертет. Прави узрок није познат, али у питању је ендокрини поремећај изазван раним ослобађањем хормона у мозгу – околност која дете нагло баца у вртлог сексуалног сазревања више година пре него што је то уобичајено.
Изненадни сексуални развој овако малог детета за родитеље може да буде узнемирујућ. „Ћерка ми има седам година и десет месеци, а груди су почеле да јој расту у шестој“, недавно је на групном чету посвећеном овом проблему написала једна мајка. Она каже да се и код њене ћерке „емоције смењују као на тобогану“, што је уобичајена жалба родитеља овакве деце. Примећују велика колебања расположења, симптоме налик на ПМС и друге „тинејџерске емоције“ код девојчица које тек полазе у први разред – или још млађих.
На различите особе то стање различито утиче. Према Елениним речима, код Ребеке им је најтеже пало то што је за годину дана порасла више од 15 центиметара. „Било је прилично стресно, углавном због њене висине“, прича Елен. „Људи би рекли: ‘О, баш је висока!’“, просто не размишљајући, а њено мало лице би се снуждило.“
„Мислили су да сам старија“, каже Ребека, којој је сада 14 година. „Као да сам понављала у обданишту, или тако нешто.“ Њена мајка прича да је често морала да буде веома зрела, док је с друге стране обожавала Дизнијеве цртаће и још увек била мала девојчица.
За разлику од Ребеке, многа деца која превремено сазревају губе интересовање за Дизнија и све оно што мале девојчице воле и почињу да се понашају, могло би се рећи, у складу са узрастом свог тела. Мајка једне осмогодишњакиње каже да јој је ћерка изразито сексуално биће. „Мада по дефиницији не разуме шта сексуалност значи, показује веома конкретну свест о свом телу и хоће да је и други људи примете.“ Друга мајка констатује да је „то заправо као да је у телу шестогодишње девојчице заробљена нека дванаестогодишњакиња“.
ЖИВОТ У МОРУ ХЕМИКАЛИЈА
Пубертет се код девојчица обично дефинише као раст и развој груди, раст пубичних длачица и почетак менструалног циклуса. На почетку двадесетог века девојке су прву менструацију добијале у шеснаестој или седамнаестој години. Данас је, како званична статистика показује, та старост пала на мање од тринаест година. Овај тренд се приписује епидемији гојазности међу децом и већој изложености загађењу, што неповољно утиче на телесни развој и убрзава долазак прве менструације код девојчица.
„Пре само једне генерације пубертет је пре осме године почињао код мање од пет одсто девојчица; данас се тај проценат више него удвостручио“, примећују др Луиз Гринспен и Џулијана Дирдорф у својој књизи „Нови пубертет: Како пребродити рани развој код данашњих девојчица“.
Међу токсинима који изазивају овај тренд највећи проблем представљају састојци пластичних маса, нарочито фталати, хемикалије које производи човек, а могу се наћи свуда: у пластичној амбалажи за храну и напитке, у теписима, шампону, средствима против инсеката, линолеуму, завесама за туширање, пластичним играчкама и унутрашњости већине аутомобила. Тело не може да их преради, а они утичу на ендокрини систем – систем наших жлезда и хормона – и оштећују масне ћелије. Фталати могу индиректно да изазову добијање на тежини и на тај начин утичу на време почетка пубертета. „Фактор број један који девојчице гура у превремени пубертет јесте индекс телесне масе“, каже др Франк Биро са одељења за адолесценте Медицинског центра дечје болнице у Синсинатију.
„Деца нам живе у мору хемикалија“, тврди др Марсија Е. Херман-Гиденс, професорка јавног здравља на Универзитету Северне Каролине. Тврди да деца улећу у пубертет пре него што су спремна и да је то рано сазревање истовремено симптом физичког оштећења које је већ наступило, али и вероватни узрок неповољних последица по здравље које могу да се очекују у будућности.
НЕЖЕЉЕНО НАБАЦИВАЊЕ
Лоренс Стајнберг, професор психологије на Универзитету Темпл и аутор књиге „Доба могућности: Чему нас учи нова наука о адолесценцији“, позива се на новија истраживања која показују да су девојчице које раније сазревају склоније депресији. Студија из 2014, рецимо, показује да су „девојчице код којих је пубертет раније наступио имале већи ниво симптома депресије у старости“. Друга студија потврђује ове закључке, али сугерише и да такви ефекти могу бити дуготрајни. Поред веће склоности депресији, девојчице које у пубертет улазе раније од вршњака склоније су и гојазности и злоупотреби дрога.
Када улазе у пубертет, мозак деце се мења, што их „чини посебно осетљивом за оно шта други људи о њима мисле и заинтересованом за социјално потврђивање“, каже Стајнберг.
Допамин, неуротрансмитер кључан за доживљај задовољства, преплављује и практично преобликује нервну путању између префронталног кортекса, који регулише понашање, и центра за награђивање у мозгу. „Мозак адолесцента је попут аутомобила у ком је гас притиснут до даске пре него што су инсталиране добре кочнице“, каже Стајнберг. „Овај јаз између периода кад се мозак лако узбуђује и тренутка у ком постоје функционалне кочнице ствара период рањивости.“ Кад пубертет почне у млађем узрасту, и тај период почиње раније.
На крају крајева, девојчице које рано сазревају природно привлаче нежељену пажњу. „У тржном центру срећете девојку која изгледа као да јој је 15 година“, каже Биро. „Прилазите јој као да има 15 година, али шта ако има само 11?“ Због начина на који јој је мозак преплављен хормонима, мала девојчица која се дружи са старијом децом највероватније ће желети да им угоди и биће склонија да се поведе за друштвом.
Без обзира на то колико је физички развијена, њено психосоцијално сазревање и даље прати прави узраст. „Тим девојчицама се, да се послужимо тим изразом, набацују старији дечаци и мушкарци, а како оне с тим да се носе? Очигледно је да и одрасле жене тешко излазе накрај с нежељеном сексуалном пажњом“, констатује докторка Херман-Гиденс.
Мозак је веома подложан обликовању, а таква стресна искуства узимају свој данак. Девојчице које превремено сазревају чешће постају пушачи, изложене су великом ризику од злоупотребе дрога и подложније су поремећајима у исхрани. Мада већина тих последица може да се очекује у младости, неке ће их пратити и као одрасле. Постоје и здравствени проблеми којима су ова деца током живота склонија од остатка становништва – рецимо, висок крвни притисак и кардиоваскуларни проблеми.
„Пубертет се сматра једним од оних осетљивих периода“, каже Биро, „у којима је тело нарочито пријемчиво за негативне здравствене утицаје стресних фактора у друштвеној средини и окружењу. Конкретно, ткиво груди младих девојака у активном је процесу сазревања и осетљивије је на неповољно дејство загађивача у окружењу него ткиво одраслих жена.“
Биро тврди да данашње девојчице истовремено раније улазе у пубертет и спорије пролазе кроз њега, што значи да дуже остају у овом стању високог ризика. У чланку који је као коаутор написао заједно с Дирдорфовом и другима, Биро констатује да је ризик од појаве рака дојке 30 одсто већи ако је жена прву менструацију добила раније.
Ранији развој груди отвара врата и за појаву рака репродуктивних органа, каже Херман-Гиденсова, јер „раст груди значи да тело производи естроген“. А естроген је, нарочито у комбинацији с хормонима стреса, познат као агенс који изазива рак. Девојчица која превремено сазрева током живота произведе више естрогена, што повећава ризик од рака репродуктивних органа.
У СТАЊУ ДА ЗАТРУДНЕ ВЕЋ У ВРТИЋУ
За пацијенте којима је, као шестогодишњој Ребеки, постављена дијагноза превременог пубертета постоји медицинско решење. Третман хормонима практично зауставља процес сексуалног сазревања. А затим, кад дете уђе у одговарајуће године, лекови се укидају и пубертет се одвија до краја.
Код неких девојчица којима је постављена дијагноза превременог пубертета лекови су неопходни ради спречавања озбиљних проблема с костима и растом. Ту спада и Ребека. Деца која уђу у превремени пубертет имају тенденцију да рано престану да расту и често остају нижа од 150 центиметара.
Пошто се просечне године у којима пубертет почиње брзо смањују, граница између ендокриног поремећаја и такозваног нормалног развоја се замагљује. „Велики број девојчица којима постављамо дијагнозу превременог пубертета сада су вероватно само нормалне, здраве девојчице на новој доњој граници нормалног“, каже доктор Пол Капловиц из Дечјег националног медицинског центра у САД. Због тога је родитељима прилично тешко да одлуче да ли да својим малим ћеркама дају лекове, који и сами могу да имају краткорочне нуспојаве, као што су главобоље, валунзи и вагинално крварење, али и да изазову трајне компликације, рецимо, поремећај рада тироидне жлезде.
Још једну препреку за хормоналну терапију представља цена: најмање 15.000 долара годишње, и то без лабораторијских анализа.
Због тога многи родитељи ћеркама које је задесило превремено сазревање могу да пруже само подршку кроз те осетљиве године. То је, међутим, често тежак задатак, праћен осећајем усамљености. Како Елен објашњава, превремени пубертет није као алергија или нешто слично, о чему можете да попричате с другим мајкама на игралишту или у школи.
Много родитеља се ипак одлучи и за терапију. Пошто је видео веома мале девојчице које имају менструацију, и то им представља проблем, Капловиц каже да се слаже с хормоналном терапијом код деце која ће „вероватно добити менструацију много пре десете године“. Оно што родитеље наводи да се одлуче за третман хормонима обично, наиме, није низак раст. „Моје искуство показује да је главни разлог забринутост родитеља да њихове девојчице неће бити у стању да се носе с менструацијом у тако раном узрасту“, каже Капловиц.
Како каже једна мајка на чету посвећеном овој теми, могућност да би њена ћерка сваког тренутка могла добити менструацију (наговештаја је било већ у трећој или четвртој години) превагнула је над фактором висине. „Сама могућност да буде у стању да затрудни већ у вртићу била ми је довољна да се одлучим за хормоналну терапију.“
