Pročitaj mi članakČlanovi epidemiološkog tima stručnjaka u borbi protiv pandemije virusa korona čiju reč pažljivo slušaju građani Srbije, na isti dan kada je ukinuto vanredno stanje i policijski čas, izneli su oprečna mišljenja o daljem ponašanju - jedni savetuju građane da izađu i da se zaraze, a drugi su za oprez i nastavak borbe protiv korone.
Збрка је настала пошто је члан тима др Бранислав Несторовић изјавио да би млади требало да изађу напоље и да се масовно заразе како би стекли имунитет. На ово су одмах реаговале његове колеге др Предраг Кон и др Дарија Кисић и апеловали да се то нипошто не ради.
Хоће ли то народ додатно да збуни у данима кад морају сами, без тврдих ограничења, да брину за себе. Да ли је сад грађанима препуштено да сами одмере ком стручњаку да верују и чега да се придржавају и колико је уопште одговорно да чланови истог тима шаљу овако збуњујуће поруке у деликатном моменту?
Тим стручњака послао опречне поруке и збунио грађане
Психолог др Жарко Требјешанин никако не подржава раздор у епидемиолошком тиму, а сматра да би са појединцима требало да се позабави и Лекарска комора. С друге стране, иако не пориче да је збуњеност могућа, страх од заразе и смрти и пре свега забринутост за лично и породично здравље требало би да буду најбоља заштита за разумне људе.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 7, 2020
„Онај ко баш нема појма о дешавањима и ко није пратио шта ништа, може после овога да се збуни. Али, ипак се надам да је већина људи разумна. Мислим да је превладало мишљење да људи пазе на себе, и да ће бити довољно опрезни, а како сам видео и данас у супермаркетима сви носе маске, рукавице и гледају да држе то неко растојање међусобно. Судећи по овим првим утисцима, све ово нам је била једна важна лекција и већина ће се понашати у складу са тим да пре свега заштите себе и породице,“ наводи Требјешанин.
Он оставља простора да увек нека мањина може да се понаша и другачије, јер им је просто тако лакше. У сваком случају, нормалан човек мора да буде свестан да је пандемија још ту, иако вирус слаби и нема више ванредних мера.
Социјална свест је такође битан фактор којим се грађани руководе, у свакој прилици па и у овој, јер, у неку руку, раскол у тиму у који су људи веровали може да доведе до различитог социјалног понашања.
Све мање људи поштује мере
Социолог са Филозофског факултета Душан Мојић каже да су људи иначе били збуњени целом ситуацијом и информацијама и страхује да опречна мишљења из једног тима могу да изазову додатну конфузију. Мојић не мисли да грађани имају самосвест о мерама заштите и сматра да их се неће придржавати.
„То није само код нас случај већ и у другим земљама. Тако да то нико не може да зна унапред како ће се сад грађани понашати. Оно што видимо голим оком је да се све мање људи, да не кажем већина, придржава прописаних мера заштите. С друге стране институције ће и даље да поштовати процедуре за заштиту. Понашање институција може на неки начин да подигне свест код грађана. Међутим, људи као људи, после свега су себи дали одушка игноришући сугестије струке,“ каже Мојић.
Наш саговорник није сигуран да је народ за ово кратко време развио довољно свест за културу понашања у сличним ситуацијама. Зато је и важно да струка која одлучује има јединствен став, а не да свако прича оно што лично мисли.
