Pročitaj mi članakIstraga policijskog prebijanja građana na julskim protestima kod Skupštine Srbije i posle pola godine stoji u mestu. Oštećeni, koji su batine dobili na novosadskim protestima, bar su saslušani. Republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac u oktobru je izjavila da se postupci već vode i da će biti utvrđeno kako se prema demonstrantima ophodila policija. Pravnici iz nevladinih organizacija, međutim, tvrde suprotno. Misle da će zbog pasivnosti tužilaštva ovi slučajevi stići do Suda u Strazburu.
У једну башту су се Мирјана Томић и њен син сакрили од полицијске јединице, која је те, друге вечери јулских протеста покушала да разбије групе демонстраната код Скупштине Србије.
„Ево то се ту догодило, дечко је прескочио, кад су они налетели, милицајци су јурили људе који су бежали, ударали су редом“, прича Мирјана Томић.
Упркос заклону, ударце пендреком нису избегли.
„Полицајац га је ударио у леђа, па су још једном. Ја сам скочила преко њега и онда га је још један полицајац ударио у надлактицу“, додаје она.
Полицајци који су пендреке на њима употребили, казне за сада избегавају. Мирјанин и слични случајеви из Београда нису се померили даље од кривичне пријаве, информација је Београдског центра за људска права.
„Ми смо имали ситуацију да су демонстранти који су били насилни, а и њих је било, експресно хапшени и кажњавани у року од једног или два дана. А онда су са друге стране службеници који су иста таква дела вршили, нека насилна, за њих нико није био ни суспендован, нити сад МУП наводно може да утврди ко су они“,каже Владица Илић из Београдског центра за људска права.
Иницијатива А11, која је поднела седам кривичних пријава против десетина полицајаца, урадила је чак и један део тужилачког посла. Из те организације кажу да би Тужилаштво могло бар да направи списак људи који су у тим инцидентима учествовали.
„Нису они толико везаних руку, чак и да Министарство неће да достави списак, имају сужен круг у односу на неке догађаје. Неке кривичне пријаве које смо подносили, именом и презименом смо препознали људе из сектора Унутрашње контроле, из Криминалистичке полиције који су без маски, у цивилу, тукли људе на поду“, рекао је Никола Ковачевић из Иницијативе А11.
„То је сад једна доста лоша порука и доста озбиљан показатељ да држава гаји једну врсту толеранције према оваквим делима. То ће сигурно и институције ван Србије које прате шта се у Србији догађа нотирати тамо где буде требало“, сматра Владица Илић.
И Илић и Ковачевић упозоравају на то да ћемо трошкове лоше спроведених истрага, на крају, сви платити. Због пребијања великог броја грађана на протестима 2015. године тако је прошла Црна Гора.
„Црна Гора сваке године по један или два случаја изгуби пред Европским судом за људска права због те одговорности и већ је јасно у ком је правцу све ово кренуло“, додаје Ковачевић.
Уколико се и утврди ко је тукао демонстранте, питање је каква ће бити казна. Београдски центар за људска права иницирао је промену Закона о полицији како би се увела обавезна суспензија, па и отпуштање. Јер, како наводе, у ранијим случајевима полицијског насиља казна је била само усмена опомена.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 2, 2021
