Прочитај ми чланак"Деда је чекао 13 сати на клупи. 13 сати је трајало доказивање државе да не мари за његов живот. 13 сати су покушавали да одузму деди достојанство. У разговору са рођаком изјављује: „Ја ово нисам заслужио“. У понедељак око пола 6 ујутру нагло му се погоршава стање. Његово 84 године старо срце није издржало. Нико из болнице нам није јавио, сазнајемо случајно од познаника".
– Једне среде, крајем јуна 2020. деда је славио 84. рођендан. Иначе, мој деда је једна од најстабилнијих, најразумнијих, најчвршћих особа, са 84. године и даље је радио као књиговођа, возио ауто, гајио врт на Белој Земљи. Након рођендана, у петак и суботу неколико нас из породице добили смо температуру и различите симптоме. Деда одлази у ковид амбуланту, због теже клиничке слике тестирају га на ковид. Два дана након теста добија информацију да је негативан. Затим следе различите информације коме треба да се обрати ради лечења – наводи Ужичанка на свом Фејсбук профилу, па додаје:
– Стање се погоршава, кашаљ, бол у грлу, не може да устане из кревета. У петак у 7 ујутру одлази у болницу јер је стање све горе. Рендген не ради, па му плућа снимају на скенеру. 2020. не ради рендген у главној болници за Златиборски округ. Затим се испоставља да је ковид позитиван, пнеумонија на оба плућна крила, десно више захваћено. Саопштавају му то између 14 -15 сати и говоре му да чека зато што је ковид позитиван, а они немају право да се лече у овој држави јер су сами криви што су се заразили. ДРЖАВА КОЈА ЈЕ ОРГАНИЗОВАЛА ИЗБОРЕ УСРЕД ПАНДЕМИЈЕ – наводи унука.
Како додаје, ходници ужичке болнице пуни су болесних, уплашених људи.
– Свако од њих има породицу, пријатеље, вољене људе. Свако од њих био је сам, у гомили болесних људи. Ходницима се пролама кашаљ и понеки јаук. Медицинско особље, видно преуморно, склањају погледе јер знају да раде у главној болници за Златиборски округ и да њихови услови не задовољавају потребе пандемије. Из њихових мртвих очију светли једино страх. Деда је чекао 13 сати на клупи. 13 сати је трајало доказивање државе да не мари за његов живот. 13 сати су покушавали да одузму деди достојанство. У разговору са рођаком изјављује: „Ја ово нисам заслужио“. У понедељак око пола 6 ујутру нагло му се погоршава стање. Његово 84 године старо срце није издржало. Нико из болнице нам није јавио, сазнајемо случајно од познаника. Деда, који нас је све својим примером задужио да будемо поштени, вредни, достојанствени, неће имати испраћај какав заслужује. Нећемо моћи ни сви да се опростимо од њега. Положиће га у лимени ковчег и спустити у земљу – наводи она.
Како додаје, у исто време, њих 10- оро из породице и окружења имају симптоме короне.
– Поред деде, тестиран је и ујко коме саопштавају након три дана да је позитиван без икаквих упутстава о даљем лечењу. Од нас десеторо, двоје је упало у статистику да су оболели, а једно од то двоје је преминуло. Питам се, колико још има таквих случајева у Ужицу и Србији – наводи она, и подсећа на 2016. годину када је њена мајка „заувек отишла из Ужица“, јер у истој болници није радио скенер.
– Фебруар 2016. Уторак, око 2 часа ујутру. Туп ударац о под одзвања ми и даље у глави. Моја мајка, без свести, лежи. Хитну помоћ чекамо и дуже него што би требало. Превезли су је у Општу болницу Ужице која је уједно и главна болница за Златиборски округ. Скенер није радио. У главној болници за Златиборски округ не ради скенер. У граду у којем живи 70.000 људи не ради скенер. Након сата стиже амбулантно возило у којем је моја мајка заувек отишла из Ужица. Престонички лекари дају дијагнозу – пуцање анеуризме на мозгу. Кад је анеуризма у питању најбитнија су прва два сата, тада мора да се одреагује да би пацијент имао шансу. Моја мајка није имала ту шансу. Остаје само да се питамо да ли би нешто било другачије да је скенер радио, да нисмо толико чекали амбулантно возило… Можда би, а можда и не би – написала је она.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 14, 2020
Међутим, ово није све. Ова девојка се присетила и октобра 2016. и свих мука са којима се сусрела, тада њена трудна сестра.
– Сестри је напукао водењак. Први порођај. Примају је у болницу, исту ону Општу болницу у Ужицу. У недељу је пукао водењак. Тих дана у посети болници био је велики министар здравља због пропуста који се догодио дечаку од осам година који је сломио руку, а за последицу је имао смртни исход. Пропуст. Дечак од осам година умире. Због посете великог министра здравља инсистира се на природном порођају. Министарска посета одређује какав ће порођај бити. Сестру су породили у уторак. Сећате се, у недељу јој је пукао водењак? Порађала су је четири доктора, притискали су јој стомак, покушавајући да изгурају бебу, а она није имала снаге. Беба је била крупна и заглавила се. Имала је 10 откуцаја у минуту. Реанимирали су је. Хвала Богу, била је јака и преживела је. Била је то њена прва победа – наводи она.
