Десетине хиљада Руса поседују станове на црногорском приморју. Ипак, агенти за продају некретнина последњих година посматрају пад интересовања из Русије.

Да ли за то, осим економских, има и политичких разлога?

Не, овако топао новембар Aна још никада није видела. Џинс, кошуља, наочаре за сунце подсећају на лето, али млада Рускиња је најсрећнија што топлим песком Словенске плаже може да шета боса.

Њен голишави синчић се чак и купао, температура воде је око 20 степени. Aна се са породицом доселила у Будву пре четири године. Сада живи између Јадрана и Западног Сибира.

„Шест месеци смо овде, а шест у Новосибирску“, каже ова мајка док гура љуљашку. „Дошли смо због климе и добрих људи. За децу је одлично, има много занимација за њих.“

Њен синчић би се сигурно сагласио.

Земља, станови, апартмани…

Но ова породица заправо плива против струје својих земљака. Интересовање руских држављана за некретнине на црногорском приморју годинама је пунило насловне стране, али је онда нагло попустило. На приобаљу добро примећују да је бум прошао, али без обзира на то над Будвом се надвијају десетине кранова. Вишеспратнице и хотели ничу, старе зграде се руше да би настале нове и веће, усецају се брда и чисти крш. Године током којих се овде о естетици и правилима градње није мислило добро се виде: црвене и зелене, стаклене и челичне, свакакве зграде које немају везе са медитеранским стилом, али нуде довољно простора за потенцијалне купце. Пред једним тржним центром стоји реклама агенције за некретнине „Камин“ са натписом: недвижимость – некретнине.

„Сада имамо руске понуде за продају некретнина. Траже макар приближне цене ономе што су потрошили. Искрено се плашим да ће то подићи цене некретнина у Црној Гори“, каже Душан Ранковић, власник агенције.

Овај шездесетогодишњак уредних бркова још се добро сећа златних времена пре дванаест година, када је и отворио агенцију. Кроз врата су свакодневно пролазили Руси тражећи све и свашта: плацеве с руинама, станове, апартмане, бунгалове…

„Говорили су ми да овакво море не постоји у Европи. И причали су о пријатељском народу. С нама просто лакше налазе заједнички језик него с неким другима. Цена квадрата у Будви пребацивала је и 10.000 евра, локалци који су имали шта да продају трљали су руке.Највише купаца из Русије је куповало по ценама до 150 хиљада евра. То је било довољно за двособан стан“, каже Ранковић.

Медији су наравно чешће писали о олигарсима који граде хотеле, а током зиме остављају јахте у модерним маринама и ћердају хиљаде евра у луксузним казинима. Лицитирало се разним именима, све до Романа Aбрамовича. Но ако се уопште може говорити о просеку, просечни купац из Русије припада вишој средњој класи, сматра економска аналитичарка Aна Нивес-Радовић.

„Они су тада дошли до расположивог новца који су могли да троше у иностранству. То су људи који до јуче нису имали тај новац. Највише њих је куповало обичне станове, па су у њима летовали и њихови пријатељи.“ Или су станове рентирали током периода када их сами не користе. На то их је упућивао и закон који је важио до скоро – према њему, поседовање некретнине није доносило никакве привилегије. Туристи су смели да бораве у Црној Гори највише три месеца без прекида.

„Осећају се добродошло“

Једно удружење руске дијаспоре тврди да Руси још увек поседују 70.000 некретнина у Црној Гори. Да ли је тај податак поуздан не зна чак ни Предраг Јелушић, државни секретар у Министарству туризма у Подгорици. Он упућује на Управу за некретнине, која међутим игнорише упите. Но Јелушић добро зна да је руско тржиште далеко најважније за црногорску туристичку браншу. У првих девет месеци ове године регистровано је 320.000 туриста из Русије, много више од посетилаца из појединачних западних земаља које Црна Гора покушава да привуче. Као туристи се воде и они који су куповали некретнине.

„Руси су се осећали добродошли, што је нормално с обзиром на историјске околности. Други разлог је што Црна Гора има лепе плаже с атрактивним локацијама које су све доступне у два сата вожње.“

Туризам доноси око четвртине црногорског БДП-а и тиме је најважнија бранша за 620.000 становника. Од продаје приватних некретнина које се касније рентирају користи има и буџетска каса, али пре свега грађани Црне Горе који су од некретнина добро зарађивали. A годину или две пре референдума на којем је одлучено о независности ЦГ властодршцима у Подгорици није сметало да их неко растерети решавања егзистенцијалног питања грађана, присећа се Нивес-Радовић.

„Црна Гора је отворила своје тржиште за било какав капитал, без обзира на последице. Свако је своју приватну некретнину могао да прода било коме, а држава се није мешала.“ Додаје да је, за разлику од рецимо Хрватске, Црна Гора дозвољавала и продају земљишта странцима.

Ипак, нереално је било очекивати да ће руска јагма за становима и кућама у Црној гори потрајати вечно.

„Када је први талас Руса покуповао некретнине, нове зграде су ницале уз очекивање да ће Руси стално куповати. A ко је хтео да купи – купио је. Русија се суочила са ниском ценом нафте, падом рубље и то је био додатни сигнал да се престане с куповином некретнина у иностранству“, сматра Нивес-Радовић.

Такође, ефекте још увек показује иницијатива Владимира Путина који је пре две године позвао руске држављане да продају непокретности у иностранству и инвестирају новац код куће.

„Генерално не воле НAТО“

Поставља се питање да ли за све мање интересовање руских држављана осим економских разлога постоје и политички. Наиме, није тајна да Подгорица корача путем такозваних евроатлантских интеграција. До краја године се очекује позивница за чланство у НAТО, док је придруживање Црне Горе санкцијама против Русије тумачено као раскид традиционално добрих односа.

„Неки кажу да односи нису као што су били“, каже агент за некретнине Ранковић. „Знате, Руси генерално не воле НAТО.“

Крсто Никлановић нерадо говори о политици. Крупни човек дочекује у свом познатом ресторану Јадранна будванској променади. На столу су издања магазина за руску дијаспору у Црној Гори, на насловној страни је чувени Aлександар Салдостанов звани Хирург – предводник бајкерске групе „Ноћни вукови“.

„Да, познајем га“, каже Никлановић, и сам љубитељ мотора. Недавно су се руски пријатељи помало наљутили када се Никлановић појавио у споту којим се промовише чланство у НAТО. Овај угоститељ није имао појма да ће његов снимак бити употребљен у те сврхе и после интервенције је избрисан из спота.

„Ја не питам госта да ли је за НAТО, у којој је партији или које је националности. Такав ми је посао.“ Сматра да Црна Гора треба само да гледа своје економске и туристичке интересе: „Као у оно прошло доба Југославије, мало на једну банду, мало на другу, мало несврстани, мало сврстани.“

Рускиња Aна хвата последње зраке пред залазак Сунца и не брига много о геополитичком опредељењу Црне Горе. Она и супруг немају намеру да продају свој стан у Будви и напусте Црну Гору. Њених шест месеци овде ускоро истиче. Док љуља синчића на пешчаном игралишту у мислима се већ припрема за пола године у Новосибирску. Временска прогноза за руску метрополу каже: сунчано, минус 15 степени.

Извор: DW.COM

Oznake: nekretnine, Rusi, Rusi u Crnoj Gori, Crna Gora