ТРИПОЛИ- Двоје отетих службеника Амбасаде Србије у Либији Слађана Станковић и Јовица Степић су живи. Они су заточени, како се сумња, у једној кући на ободу града Сабрате. Наше безбедносне службе су у сталном контакту са либијским властима и Већем безбедности Сабрате, а преко њих и са отмичарима. Киднапери, међутим, мењају захтеве око ослобађања, па то отежава пуштање наших грађана.

Премијер Србије Александар Вучић потврдио је у уторак да су у току преговори са отмичарима.

– Наша земља је у контакту са лицима која разговарају са киднаперима – рекао је српски премијер. – Од отмичара добијамо нове и различите захтеве. Очекујем да ће се цела ова ситуација са успехом завршити. О детаљима не могу да причам.

Српске безбедносне службе наставиле су да склапају све коцкице готово филмске отмице, која се догодила у недељу по подне код Сабрате. Тада је нападнута колона од три аутомобила са службеницима наше амбасаде и амбасадором Оливером Потежицом, која је из Триполија кренула за Тунис.

На овај пут се кренуло због пресељења амбасадорове породице из Либије у Београд.

– У току је била евакуација његове супруге и двојице синова од 14 и осам година, и то из безбедносних разлога – наводи извор. – Амбасадор Србије је добио неке информације да ситуација није повољна и одлучио је да повуче породицу. У недељу су кренули у Тунис и одатле, таква је била одлука, требало је да се пребаце за Београд.

Остаје, међутим, нејасно, а тиме се баве и српске службе безбедности, зашто је амбасадоров возач Јовица Степић био у другом аутомобилу са службеницом Слађаном Станковић, док су амбасадор и породица били у првом возилу са другим возачем. Непознаница је и да ли је Степић био за воланом аутомобила, што би била уобичајена пракса, или је возач био, како се нагађа, Либијац Хауди Гануди.

Гануди је у оружаном нападу на колону српске амбасаде лакше рањен у ногу из рикошета. Он је сада директно ангажован у преговорима са отмичарима. Он је врло близак са амбасадором Потежицом.

– Оно што би било најбоље јесте да овај напад није био циљан, и да они буду ослобођени – изјавио је наш бивши амбасадор у Либији Душан Симеоновић. – Не знам где су ти људи били и зашто су били у Сабрати, која је 40 километара западно од Триполија, шта су они тамо радили и зашто је ишла цела група из амбасаде. Возач није био са амбасадором, он је био са везистом Слађаном. Ко је онда возио амбасадора, на кога су пуцали? Много је отворених питања.

Верује се да иза отмице Слађане Станковић и Јовице Степића стоје неке криминалне групе, које су повезане с полицијским фракцијама. Њихови захтеви, наводно, врте се око новца, али и оружја. Неки српски трговци наоружањем одраније су пословали у Либији, али и на подручјима захваћеним ратом. Почетком ове године објављено је да је трговцу С. Т. Министарство спољних послова одбило да да даљу дозволу за извоз оружја у ову земљу.

Премијер Вучић стопирао је у последњем тренутку да се С.Т. дају дозволе и тако је, како су објавили неки медији, избегао међународни скандал. Контроверзни трговац оружјем је, преко својих веза покушао да издејствује дозволу за извоз оружја у земље захваћене конфликтима, у којима је, према међународним конвенцијама и резолуцијама Савета безбедности УН, на снази ембарго на увоз војне опреме.

За Ускрс планирао повратак

Не смем ни да мислим на то како су до сада пролазиле жртве отмичара на Блиском истоку. Морам да се надам најбољем, да ће се мој отац вратити жив и здрав – каже Оливера Степић (38), кћи јединица Јовице Степића (60), возача српске амбасаде отетог у недељу у Либији.

– Случајно сам на телевизији чула да је отет возач наше амбасаде у Либији и претрнула сам. Знала сам да је то мој отац. Одмах сам назвала стрица Вељу и он ми је ово потврдио. Од тада не спавам и не једем, јер не знам хоћу ли оца више видети живог – говори кроз сузе Оливера Степић, која са супругом и сином живи у Царевцу, општина Велико Градиште.

Јовица је из Макца у Либију отишао када је Оливера имала тек шест месеци. Последњи пут је у Србији био летос, да би узео нови пасош.

– Јовица је као возач у амбасади у Либији радио већ две деценије и сви су га ценили као вредног и поузданог радника. С амбасадором Потежицом је толико близак, да се сматрају браћом. И амбасадорова деца су везана за њега, као да им је отац. Људи га цене. На сахрани наше мајке био је и бивши амбасадор у Либији Раде Богдановић – каже Јовичин млађи брат Веља (50).

У селу Макце живи и други Јовичин брат Драган (57). Док је говорио о свом брату, кренуле су му сузе.

– Летос смо га, као и раније, наговарали да се врати у Србију, јер је у Либији рат и опасно је. Нажалост, он то није хтео да прихвати и тврдио је да су Срби у тој земљи безбедни и да им не прети никаква опасност – каже Драган. Он каже да је Јовица тада рекао како планира да се заувек врати у завичај наредног Ускрса.

Јовица Степић је у Либији засновао други брак, са супругом родом из Босне, запосленом у војној болници у Триполију, али је она пре седам година преминула, па је остао удовац и живео је сам у Либији.

Сименовић: Чему амбасада у Триполију

Бивши амбасадор у Либији Душан Симеоновић је навео и да му није јасно зашто је Србија држала дипломатско представништво у земљи у којој је безбедносна ситуација врло тешка и хаотична. У Либији тренутно само неколико земаља има своје амбасаде. Поред Србије, ту тек понека арапска и афричка држава имају своје дипломате.

Извор: Вечерње новости

 

Ознаке: Исламисти, Либија, Срби