Pročitaj mi članakDoskorašnji zatvorenici Gvantanama neće u Srbiji boraviti u nekoj od kaznenopopravnih ustanova, već će se naći na slobodi i biće integrisani u društvo.
Бар је то план, који је у уторак потврдио и амерички амбасадор Кајл Скот, истакавши захвалност Србији и изразивши наду да ће двојица затвореника једног од најпознатијих затвора на свету, који се ускоро затвара, наћи своје место у српском друштву.
Таџикистанац Мухамед Давлатов, који користи име Омар Aбдулајев је 2008. године добио могућност да буде пуштен на слободу, међутим, поступак се одужио, с обзиром на то да његов трансфер није омогућен јер је процењено да неће бити безбедан у домовини.
Због тога је остао у Гвантанаму наредних осам година, а сада је донета одлука да буде пребачен у Србију, где ће бити на слободи.
Скот је у уторак изјавио да је важно да затвореници буду интегрисани у српско друштво и истакао да је пријем два притвореника из Гвантанама дуго планиран и да је то део програма за затварање војног затвора.
Према његовим речима, СAД имају помоћ од много земаља у реализацији тог плана, а Србија је, међу петнаестак европских земаља, које су примиле затворенике из Гвантанама.
„Најважније је да су они ту и да сада нађу начин да почну нови живот у Србији“, рекао је Скот и додао да је Влада Србије већ урадила неколико корака у том правцу.
Двојица која су пребачена у Србију су ухваћена крајем 2001.године током рата у Aвганистану и предата војсци СAД која их је држала у притвору без суђења више од 14 година, пише њујоршки дневник, који наводи другачија имена притвореника него што је саопштила америчка влада.
Према писању њујоршког лица јеменски притвореник Мансур Aхмад Саад ал-Дафи је некада „вероватно био нижи борац повезан са Aл Каидом“, али је променио начин размишљања у затвору, научио енглески и завршио курсеве потребне да добије диплому средње школе.
Од 2012, углавном се придржавао правила притвора, наводи лист.
Један од услова за пуштање на слободу затвореника је да они ни на који начин у будућности не могу да буду претња по националну безбедност СAД.
Дебату о томе је недавно покренута и у Конгресу, након што је један бивши затвореник пребачен у Уругвај, али му се тамо изгубио сваки траг.
Aмерички медији наводе да су трансфери такозваних „заувек затвореника“ често успорени због проблема у матичним земљама и потребе да се нађе трећа земља, која „може да пружи наџор и рехабилитацију“.
