Pročitaj mi članak
Није почело док не почне у Крагујевцу. Тако овде, не без разлога, воле да кажу кад су политичка превирања на видику, а нису још попримила свој крајњи облик. Док је играо важну улогу, СПО је, на пример, одавде започињао сваку своју кампању, тај „рецепт” касније су примениле и демократе, а деведесетих година прошлог века овај град су обележили велики протести радника, чији се одјек брзо чуо и у Београду.
Последња дешавања у Крагујевцу, који већ деценијама слови за прецизан „мерач” политичких прилика у земљи, јасно говоре да се ушло у „црвено”. Градом се сада „врзмају” важни политичари, председници странака које су се сукобиле на локалном нивоу, а пробудила се и легендарна „Наменска”. Све мирише, не на кишу, већ на изборе, и то оне парламентарне.
Први је „ногу повукао” први у земљи, председник Србије Томислав Николић. Пре три недеље, он је у свом родном граду посетио Прву гимназију, која је прославила 180 година постојања. Крагујевачка гимназија је претеча београдског Лицеја и Универзитета, најстарија српска школа јужно од Саве и Дунава. Ту школу похађали су Живојин Мишић и Светозар Марковић, али и Милан Недић, кога председник није поменуо у свом пригодном говору.
„И тада, као и данас, тежили смо и успевали да достигнемо Европу”, рекао је Николић у Свечаној сали Прве гимназије.
И док је председник хитао на „резервни положај”, у Бајчетину, одакле се, с гледићких висова, Крагујевац види као на длану, овом граду се полако, али сигурно примицао Ивица Дачић, премијер и председник СПС-а. Зауставио се у Баточини, где је пре две недеље отворио градилиште италијанске фирме „Морето”. У новим погонима правиће се делови за „Фијат”, чијим се доласком у Србију највише хвали Млађан Динкић, председник УРС-а, кога је управо Дачић недавно разрешио министарске функције у влади.
Иако је посета била државничка, Дачић је из Баточине послао и политичке поруке. Он је „својим” одборницима у Крагујевцу дао „миг” да напусте ванредно заседање локалног парламента и не гласају о поверењу председнику Скупштине града Саши Миленићу, народном посланику из УРС-а.
„Ако постоји договор са Српском напредном странком, као нашим највећим коалиционим партнером, свакако да ће власт бити промењена, као и у другим градовима”, рекао је Дачић, уз ограду да власт у Крагујевцу зависи и од других партија које имају одборнике.
Последња у низу ових посета припада поменутом Динкићу, бившем министру финансија и привреде, који је овде боравио прошлог петка, с намером да пружи подршку свом партијском заменику, градоначелнику Верољубу Стевановићу, који је после готово деценијске сарадње на обострано задовољство донео одлуку да раскрсти с Дачићевим социјалистима, зато што су га, како је рекао, „пријатељи издали”.
Динкић је у последњем великом упоришту УРС-а поручио да су ванредни парламентарни избори у Србији неминовни, пре свега због „противречних односа” у влади, која без њега „лута као кроз маглу, час на запад, час на исток, час према Европи, час према Русији”.
„Ако у влади постоје они који раде против државе и ако се у њој сви баве само истрагама и форензиком, а мало ко нешто конкретно ради, онда су ванредни парламентарни избори неминовни. Мислим да их је најсврсисходније расписати кад и београдске, да грађани не излазе двапут на гласање”, поручио је Динкић, напоменувши да у Крагујевцу нема разлога за изборе, пошто УРС, како је рекао, овде има стабилну већину.
Случајно или намерно, тек истог дана када је Динкић био овде, у Крагујевцу су протестни скуп одржали и радници „Наменске”, исти они који су предводили протесте против Милошевићевог режима. Оружари су се овог пута побунили против „државе”, која им, кажу, дугује 100 милиона долара, а ускратила им је право да у Надзорном одбору имају своје представнике. Незванично су нам рекли да кад кажу „држава” не мисле на Дачића.
Шта ће рећи када дође Александар Вучић, о томе нису хтели да се изјашњавају. Али Вучића још нема. Интересантно, лидер напредњака још ниједном није био у Крагујевцу.
(Политика)
