Прочитај ми чланак
Судбина три жене постала је симбол српског страдања на Косову. Данијела Николић (81) и њене кћерке Сантипа и Љиљана, све три болесне и немоћне, након што су отеране из свог дома у Урошевцу, седам година живеле су у бази грчког Кфора. Када су грчки војници крајем 2012. године напустили Косово и Метохију, остале су саме у опустелој бази, у празном монтажном објекту само са врећама за спавање.
Као и небројано пута раније, тада су им у помоћ притекли др Иван Радић са Медицинског факултета у Косовској Митровици и професор Бошко Миловановић са Учитељског факултета у Лепосавићу. Њих двојица пребацили су несрећне жене у Београд, где су наставили да брину о њима. Пронашли су им стан, а Иван их је свакодневно обилазио.
Успели су да им набаве неопходну документацију и да их уз помоћ Канцеларије за Косово и Метохију сместе на лечење у Војномедицинској академији, где је, нажалост, Данијела недавно преминула.
– Болесне и изнурене од хладноће, без намирница и лекова, сестре Николић и њихова мајка биле су на ивици смрти када су остале саме у бази. И тада су им у помоћ притекли Иван и Бошко, који су алармирали Црвени крст из Штрпца и потом преузели бригу о њима – прича о подвигу двојице пријатеља, Славица Чанковић, директорка приштинског Дома здравља.
Двојица пријатеља били су и претходних година једини посетиоци и веза са светом породици Николић. Њих три су и после одласка Срба из Урошевца у јуну 1999. године остале у својој кући у граду. Све до мартовског погрома 2004. године, када су их из куће коју су запалили Албанци, избавили грчки војници Кфора. Слепу мајку, једну непокретну и другу болесну кћерку, сместили су у своју базу недалеко од града, упркос строгим војничким правилима, по којима је улазак цивилима у базу био забрањен. И тада Иван и Бошко налазили су начина да их посећују и брину о њима. Обилазили су их у војној болници, тешили их и успевали да их обрадују понеком ситницом.
НЕСЕБИЧНОСТ И ХРАБРОСТ
Представници Срба из покрајине о професорима Ивану Радићу из Урошевца и Бошку Миловановићу (36) из Краљева имају само речи хвале. Несебично су годинама помагали немоћним и заборављеним Србима са Космета и упркос несигурним косметским путевима и небезбедном окружењу обилазили су их у забаченим срединама.
(Вечерње Новости)
