У рецензији серије “Равна гора” у загребачком “Јутарњем листу”, новинар Ненад Полимац констатује како нема ни назнаке да се разуме зашто Хрвати и Словенци нису волели Краљевину Југославију.

Како се зове ова планина?

– Не знаш?

– Не знам.

– Сви Срби ће да науче како се зове. Равна гора!

Дијалог двојице важних ликова који су се прикључили покрету пуковника Драже Михаиловића увод је у завршницу серије “Равна гора”, емитовану у десет епизода протеклих два и по месеца на првом програму Радиотелевизије Србије, недељом у осам увече.

У чланку је изнето и како су млађи гледаоци имали проблема да разумеју серију и историјске ликове као и да сценариста Радош Бајић осим визелног приступа, није урадио богзнашта.

Након описане финалне сцене у последњој, 10. епизоди, која је емитована у недељу, када Дража Михаиловић са својим следбеницима стиже на Равну гору, аутор закључује да серија има “агресивно српску оптику”.

– Из описаног финала могло би се закључити како је серија сценаристе и редитеља Радоша Бајића заправо – како се и најављивало – оргијање српског национализма, који би збивања у Другом светском рату хтео да представити из другачије визуре, али ако сте пажљиво погледали свих десет епизода, то је само делимично тачно. Несумњиво, “Равна гора” има агресивно српску оптику (визуру). Краљевина Југославија се распала – како се у једној епизоди експлицитно каже – због издаје Хрватске, Далмације и Словеније. Хрвати су, узгред, главни негативци у серији – пише у чланку у загребачком листу.

Према Полимцу Дража Михаиловић (глуми га Небојша Глоговац) приказан је као мудар војсковођа, али који има “дивље и непослушне присталице”, краљ Петар Други (Ђорђе Живадиновић) је напаћени млади монарх, који се нашао у за њега претешкој ситуацији и морао је против воље да напусти домовину, док је Јосип Броз (Драган Бјелогрлић) представљен као “велики шминкер и женскарош”, којиу последњој епизоди “реализује свој циљ, а то је љубавна веза са следбеницом Даворјанком Пауновић (Милена Јакшић)”.

– Млађи гледаоци тешко ће се снаћи у серији “Равна гора”. Још ће некако и схватити да је Милан Аћимовић (Љубиша Милишић) шеф прве марионетске владе коју су у Београду успоставили Немци, али ко је тај Милан Недић (Феђа Стојановић), који је у кућном притвору и дискретно се удвара својој снаји, узалудно покушавајући да издејствује исходити пријем код Аћимовића? Ако потраже одговоре на српској Википедији, неће добити информације које су у складу са Бајићевим гледањем, јер тамо не идолизују ратне злочинце као што је случај на хрватској Wикипедији. Са играним деловима у којима су протагонисти фиктивни ликови нема већих проблема, али чим се уплете историја, теже је снаћи се: вероватно зато циљна публика сваког телевизијског канала, она која највише купује и троши, није баш луда за “Равном гором” – закључује аутор чланка.

О томе како је Радош Бајић урадио посао такође нема много похвала. Констатује се да је то повремено на вишем нивоу од серије “Мирис кише на Балкану” Љубише Самарџића, али да то није константа, као и да су поједине сцене акција предвидљиве (на пример, епизода у којој је приказан покушај силовања младе сељанке)…

Што се тиче глумаца, за Глоговца је констатовано да је био харизматичан, што се од њега и тражило, док је Бјелогрлић први глумац који је Тита успео да представи као карактер.

– Још да није неспретног натуцања хрватског (односно оне језичке варијанте којом је тај говорио) била би то најбоља улога у серији – оценио Полимац.

 

(Вечерње Новости)

Oznake: Jugoslavija, kraljevina, nebojša glogovac, Ravna gora, raspad, Hrvati