Прочитај ми чланакСтаросна граница за одлазак у пензију често се мења, па тако најновији пример долази из Немачке која ће повећати границу на 69 година. Истраживач Фондације Центар за демократију Сарита Брадаш каже је погрешно што се новац и буџет стављају испред здравља грађана, те да Србија не сме да следи пример Немачке, јер је тамо дужи животни век, самим тим и граница и за пензију.
FOTO: N.S.
У Немачкој су, због короне, поново све гласнији они који траже да се старосна граница за пензионисање помери на 69 година, након што је та граница од 2012. била 67 година.
Све чешће имамо и у Србији различита тумачења да ли ће се повећати старосна граница за наше најстарије суграђане. Истраживачица Фондације Центар за демократију Сарита Брадаш каже за Нова.рс да приликом евентуалног упоређивања Србије и Немачке треба водити рачуна колики је животни век грађана, као и какви су услови рада.
„То вам посредно говори о квалитету живота, здравственом стању људи о условима живота… Животни век у Немачкој је свакако неколико година дужи него што је то случај у Србији. У поређењу са земљама ЕУ, код нас је животни век најнижи. Такође, треба водити рачуна који су године живота оних којима престају пензије. Код нас је та граница веома ниска, нарочито за оне који су осигурани да раде самосталне делатности. То је за жене негде око 63 године, а за мушкарце око 65 година. Они веома кратко користе пензију“, прича Брадаш за Нова.рс.
Она истиче да су проблем и пенали за одлазак у пензију пре 65. године.
„То је изузетно проблематично за мене. Људи који су стекли 40 година стажа, значи да су почели да раде као врло млади, на пословима који су физички захтевни. Они се додатно кажњавају на такав начин. Ти људи су радили 40 година, зарадили су пензију и она се умањује јер је нису стекли након 65. година. То вам показује да се говори о новцу, а не о здрављу и животима људи“, наставља Брадаш.
Истиче да би било разумно да се ова граница помери на 69 година, једино уколико се повећа животни век грађана.
„Просечан животни век вам говори и о квалитету живота. Ако они остани исти, или нижи, а ви повећавате границу за одлазак у пензију, онда наравно да радите у корист буџета јер ћете мање година користити пензије. То вам је новац на уштрб живота. Људима треба да омогућите да живе спокојно у старости, па уколико они желе, могу да раде. Али са оваквим условима, повећавати границу на 69 година, није прихватљиво“, закључила је Сарита Брадаш из Фондације Центар за демократију.
Душко Вуковић из Савеза самосталних синдиката Србије рекао је да из угла радника и синдиката не очекује да ће се брзо пресликати одлука Немачке, да се повећа граница за одлазак у пензију на 69 година.
„Мислимо да је 65 година живота и 45 година стажа довољно да неко стекне право на пензију. Имајући у виду да садашњи закон планира да то изједначи тамо негде за 2032. годину. Са друге стране, када видимо какве су политичке прилике генерално, можда можемо да очекујемо од оних који креирају извршну и законодавну власт кажу да економска ситуација није добро и да је одлука да се повећа граница за одлазак у пензију“, казао је Вуковић за Нова.рс.
Он је рекао да то не очекује зато што креатори економске и социјалне политике „пусте“ годину дана раније кроз медије пробни балон да ли то одговара људима.
„То до сада нисмо чули. Ми у синдикату сматрамо да је пензија нешто што сте ви зарадили током свог радног века и у складу са тим колико сте радили, ви имате пензију. Дакле, када је реч о роковима, не верујем заиста да ће се то десити у наредне две године. У сваком случају, ми ћемо бити против тога“, закључио је Вуковић.
Професор Економског факултета Универзитета у Беогаду Љубодраг Савић рекао је недавно за Нова.рс да грађани Србије у будућности неће примати пензије на начин на који су навикли, те да ће доћи промена односа власти према најстаријим грађанима.
Савић је истакао да један од начина регулисања питања пензија буде повећање старосне границе.
„На Западу се смањује радно време на шест радних сати, што аутоматски значи померање границе за одлазак у пензију јер вам се продужава радни век. Тиме ви растерећујете пензиони систем. Пре 30 година радник је могао да финансира пензионера јер је тај однос био већи, али овакав концепт је неодржив ако хоћемо да будемо на здравим економским основама. Овакав пензиони систем може да опстане док власт пристаје да покрива тај део, али то је увек питање до када ће трајати.
