Прочитај ми чланакСпремачица Ђурђа једна је међу хиљадама запослених на црно која у петак неће моћи поново да почне да зарађује за живот, јер не може да користи градски превоз.
“Почињем да радим кад ми се омогући да користим градски превоз”, каже нам Ђурђа, чији једини приход за живот долази од спремања по кућама клијената из Београда.
Проблем је у томе што њој Секретаријат за градски превоз Београда није омогућио да користи услугу Градског саобраћајног превоза (ГСП), а то не може да учини ни њена фирма или послодавац – јер, Ђурђа ради на црно.
Да проблем буде гори, она станује у насељу удаљеном 20 км од централних градских општина, где се углавном налазе куће и станови њених муштерија.
Ко није запослен, не може да зарађује
Градски превоз у главном граду прорадиће у петак 8. маја, али Ђурђа већ зна да неће бити међу првим путницима.
“Још не могу да користим превоз, зато што ми треба потврда, а не могу да је добијем пошто не радим у фирми”, објашњава зачарани круг који ће је, кад формално запослени крену на посао, задржати још неко време без икаквих примања.
Када аутобуси ГСП поново изађу на београдске улице, у њима ће се први наћи грађани који су запослени, односно који имају персонализовану БусПлус картицу са месечном допуном А1 или А2.
Њима неће бити потребан радни налог.
У исто време, градске аутобусе моћи ће да користе и запослени са картама за један, три или пет дана вожње, али уз радни налог послодавца.
Радни налог се, према подацима портала параграф.рс, који прикупља и објављује све актуелне правне прописе, издаје на дневном нивоу, на меморандуму привредног субјекта.
Налог мора да садржи личне податке и ЈМБГ запосленог, период и трајање ангажовања као и разлоге за издавање налога.
Управо чињеница да налог издаје “привредни субјект”, односно предузеће или предузетник, искључује нашу саговорницу Ђурђу, као и хиљаде жена које се баве помагањем у кући, чувањем деце или неговањем старијих, али у неформалном сектору, без уговора о раду.
Оне су, у исто време, и потпуно невидљиве за званичну статистику као посебна категорија, али се зато убрајају међу 191.200 људи у нашој земљи, колики је званично, према Анкети о радној снази, број “неформално запослених” у Србији.
Пре него што је уведено ванредно стање, наша саговорница Ђурђа сналазила се тако што је користила чињеницу да је пријављена као незапослена код Националне службе за запошљавање, па је имала БусПлус картицу за незапослене, од 1.120 динара.
Данас не може да извади персонализовану картицу, пошто се тренутно могу добити само преко предузећа, за запослене. Радни налог нема ко да јој да.
“Немам пензију или други посао, зарађујем само од спремања и чишћења, а већ два месеца не радим”, сабира губитке наша саговорница. Закључује да ће морати да сачека још коју недељу, пошто су градски челници најавили да ће се могућност коришћења јавног превоза у фазама ширити и на друге категорије грађана.
