Pročitaj mi članak
(Вести)
Историчар из Напредног клуба Чедомир Антић изјавио је да је Хашки трибунал својом неправедношћу и дубоком мржњом коју су поједине судије и тужиоци показали према српском народу, показао да је инструмент рата, а не установа правде.
„Тиме су, нажалост, у очима многих грађана, чак и доказане убице и злочинци добили неку врсту амнестије и то је трагично. Посебно је трагично због жртава и трагично је због свих оних у Србији којима ја припадам, а који су потрошили године бранећи тај трибунал“, истакао је Антић.
Он је указао и на чињеницу да је убиство једног француског навијача у Београду кажњено са четири пута више година робије него осуђени за све српске цивилне жртве у претходним годинама одлуком Хашког трибунала.
Поводом 20 година рада Трибунала, Антић је подсетио да је овај суд основан у време „суровог, неправедног, крвавог грађанског рата“.
„Знамо да је оправдање била чињеница да национална правосуђа, нажалост, нису судила за злочине који су били вршени у рату“, додао је Антић.
Он је навео да је Хашки трибунал од почетка пратила сумња зато што није имао универзални карактер, односно зато што је стваран за једну или две земље, бившу Југославију и Руанду, и потом сумња зато што су га промовисали они који су били учесници у рату, а то су СР Немачка и САД.
Антић, који је и председник Напредног клуба, рекао да је суд у Хагу током протеклих 20 година провео велики број суђења и да су „постојале судије, тужиоци, интелектуалци који су желели да суди свим злочинцима, а не само злочинцима из једног народа“.
„Нажалост, суд је до данас, а биланс његовог рада је познат, посебно после срамотног, криминалног ослобађања хрватских генерала и албанског терористе Рамуша Харадинаја, направљен за српски народ и он није направљен чак ни за злочинце из српског народа, јер је својом неправедношћу и дубоком мржњом коју су поједине судије и тужиоци показали према српском народу, показао да је инструмент рата, а не установа правде“, нагласио је Антић.
Трибунал је у дводеценијском мандату оптужио 161 лице, и то 110 Срба, 34 Хрвата, девет Бошњака, седам Албанаца и једног Македонца. Чак 68 одсто оптужених су Срби, који чине и 76 процената осуђених. На Србе се односи и 80 процената свих изречених казни и свих пет изречених доживотних робија.
Правоснажно или неправоснажно, досад су осуђена 82 оптуженика, на укупну казну од 1.215 година затвора: 62 Србина – 974,5 године затвора, плус пет доживотних, 12 Хрвата – 166 година затвора, пет Бошњака – 43,5 година, два Албанаца на 19 и Македонац на 12 година затвора.
