Прочитај ми чланак"Једну, највише две куће сам спалио у рејону села Љесковик", рекао је заштићени сведок РФЈ-083, који је, по сопственим речима, у околини Скелана тада био као припадник Посебних јединица полиције (ПЈП) Ресора јавне безбедности (РЈБ) МУП Србије.
„Једну, највише две куће сам спалио у рејону села Љесковик“, рекао је заштићени сведок РФЈ-083, који је, по сопственим речима, у околини Скелана тада био као припадник Посебних јединица полиције (ПЈП) Ресора јавне безбедности (РЈБ) МУП Србије.
У изјави тужилаштву сведок је описао да су куће паљене у операцији „чишћења“ села у Подрињу, коју су предводиле Црвене беретке Службе државне безбедности (СДБ) Србије, којима је „руководио“ Френки Симатовић, у садејству с његовом јединицом.
Сврха паљења села била је да се „спречи повратак Муслимана“ који су села напустили услед гранатирања из Србије и пред нападима Црвених беретки, сведочио је РФЈ-083 у главном исказу у уторак.
Станишић, тадашњи начелник СДБ Србије, и Симатовић, први командант Црвених беретки, оптужени су за прогон, убиства, присилно премештање и депортације Хрвата и Муслимана у Хрватској и БиХ, 1991-95.
Симатовићев бранилац Владимир Петровић данас је, у унакрсном испитивању, питао сведока ко је наредио да се куће пале.
„До тога је дошло спонтано, сви су то радили. Ко је наредио, ја не знам, али је то рађено“, одговорио је РФЈ-083.
Он је изјавио да је његова јединица ПЈП, пратећи Црвене беретке, учествовала у спаљивању села Љесковик, Осмаче и Карачићи код Скелана. Током боравка у БиХ, полицајци из Србије су, како је рекао сведок, слушали упутства и наређења Црвених беретки.
На сугестију Симатовићевог браниоца, сведок је, међутим, потврдио да је муслиманско становништво, заједно са војском, напустило та села пре него што су Црвене беретке у њих ушле.
„Значи, бежали су од рата, разарања, насиља, смрти“, сугерисао је адвокат Петровић, а сведок је то прихватио као тачно.
РФЈ-083 казао је да за 12 дана, колико је био у БиХ, није видео ни непријатеље, ни муслиманско становништво, нити је испалио иједан метак, зато што су он и његове колеге пружале „позадинску подршку“ Црвеним береткама и нису учествовале у њиховим акцијама.
Осврћући се на сведоков исказ да „Црвене беретке нису поштеделе ниједно село на које су наишле“, Симатовићев бранилац сугерисао је да је немогуће да је то учинило „10-15 Црвених беретки“ којима је, по исказу РФЈ-083, био придодат његов вод ПЈП.
Сведок је, међутим, узвратио да је на ширем подручју, током те операције, било још Црвених беретки, којима су били придодати други делови јединице од 200 полицајаца ПЈП придошлих из Србије.
РФЈ-083 потврдио је, одговарајући на питања браниоца, да је Симатовића први пут видео ове недеље у хашкој судници.
Рекао је и да је за Симатовићево име чуо први пут 1992., али да је сазнао шта он ради тек када се вратио из акције у БиХ с пролећа 1993.
Адвокат Петровић је, на то, цитирао писану изјаву у којој је сведок хашким тужиоцима, пре две године, рекао да је „и пре него што је отишао у БиХ било општепознато да је Френки Симатовић вођа Црвених беретки“.
На питање зашто то није исправио, ако је нетачно, РФЈ-083 одговорио је да је „могуће да је о Симатовићу имао сазнања и пре одласка у БиХ, много је времена прошло“.
Као доказ за тврдњу да су Црвене беретке тада биле јединица МУП Републике Српске (РС), Симатовићев бранилац предочио је наређење којим министар унутрашњих послова РС Мићо Станишић поставља Радојицу Божовића за команданта полицијског одреда.
Сведок, који је раније рекао да су му Црвене беретке пренеле да им је командант „извесни Божовић“, прихатио је да је, по документу, Божовић добијао наређења од МУП РС.
Упитан како то да су се припадници ПЈП из Србије потчинили њима непознатим Црвеним береткама у Источној Босни, иако су имали свој штаб у оближњој Бајиној Башти којим је командовао полицијски генерал Обрад Стевановић, РФЈ-083 је одговорио:
„То морате да питате Стевановића како се то догодило да се једна регуларна јединица потчини таквој јединици. Због тога сам из револта и напустио полицију“.
На питање да ли су током боравка у Босни слушали команду Стевановића или Црвених беретки, сведок је рекао: „искључиво Црвених беретки“.
Поновљено суђење Станишићу и Симатовићу биће настављено у уторак, 15. маја.
Злочини за које су оптужени Станишић (67) и Симатовић (67) почињени су, како тврде тужиоци, током спровођења удруженог злочиначког подухвата, чији је циљ било трајно и насилно уклањање Хрвата и Муслимана са великих делова територија Хрватске и БиХ, ради остваривања српске доминације.
На челу злочиначког удружења био је, по тужиоцима, тадашњи председник Србије Слободан Милошевић.
Процес Станишићу и Симатовићу последњи је у којем ће судије утврђивати да ли су бивши званичници Србије криви за ратне злочине у Хрватској и БиХ.
Пред Хашким трибуналом ниједан државни функционер Србије није био осуђен за та злодела.
После првог суђења, које је, након једног неуспелог покушаја, почело 2009,. првостепено веће Хашког трибунала ослободило је, 29. маја 2013., Станишића и Симатовића кривице по свих пет тачака оптужнице.
ГРАФИТИ У СРЦУ БЕОГРАДА: „Ко потпише, тог' убише”, Косово је срце Србије”, „СПС=СНС=ДС=ЛДП” … (ФОТО) https://t.co/KZaNMUC1Cu
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 10, 2018
Апелационо веће Трибунала усвојило је, 15. децембра 2015, кључне основе жалбе коју је на ту пресуду уложило Тужилаштво. Поништило је ослобађајућу пресуду и наложило да процес буде поновљен пред судским Механизмом, правним наследником Трибунала.
Поновљено суђење почело је 13.јуна 2017. године.
