Прочитај ми чланак
(Новости)
Зашто је Хашки трибунал вратио Радовану Караџићу оптужбе за геноцид у седам општина? Петронијевић: Кад суди Мерон, онда је то толико очигледно. Вукадиновић: Циљ је дерогирање српског ентитета.
Враћање у „судницу“ прве тачке оптужнице против Радована Караџића, која га терети за геноцид у седам општина БиХ, није изненадила ни правне саветнике ни политичке аналитичаре. Симболичан избор 11. јула за дан одлуке – за једне је наставак доказивања наводног геноцида у целој БиХ, а за друге подилажење босанским муслиманима и Хрватима због ослобађајућих пресуда Србима. Сви кажу – одлука је политичка.
И председник Српске Милорад Додик сматра да одлука Жалбеног већа показује да је Трибунал политички суд:
– Не треба ништа да изненађује од оних који имају политичке налоге. Видели смо разне нелогичности, као што су ослобађања након првостепене осуде од 25 година.– Председник жалбеног већа Теодор Мерон и објављивање заказано за овај дан! Па, то је толико очигледно – каже за „Новости“ Караџићев правни саветник Горан Петронијевић. – Ова тачка оптужнице отпала је код Момчила Крајишника па је првостепено веће оценило да доказа неће бити ни овде.
Караџићева одбрана наставља следеће недеље да изводи своје сведоке. Један од њих биће и Радован Караџић, имењак и презимењак оптуженог првог председника Републике Српске. – Сведок Караџић је старији 10 година од оптуженог Караџића и био је његов саветник – објашњава нам Сладојевић.
Пресуда је донета на основу правила 98 бис, уведеног 2001, које за доказе тужилаштва поставља веома ниске критеријуме.
– До тада, веома често се догађало да тужилаштву отпадну неке тачке оптужнице. Сада је то практично немогуће, тражи се да тужилаштво има буквално било какав доказ. А Караџић је, после тих измена, једини предмет у коме је одбачена тачка оптужнице.
Ђорђе Вукадиновић сматра да је ова одлука Трибунала политички мотивисана и да се веома добро уклапа у сценарио напада на РС и њене институције, који се темпира за наредну годину.
– Доношење одлуке баш на дан када се обележава страдање Бошњака у Сребреници, води само једном циљу – дерогирању и укидању Српске – каже „Новостима“ Вукадиновић.
– Крајњи циљ западних центара моћи и Хашког трибунала је да се Српска „потврди“ као геноцидна творевина, да се Бошњаци представе као једине жртве, да би се на крају РС укинула или свела на фолклорну творевину.
Мирослав Микеш, бањалучки адвокат, каже да треба подсетити да је Међународни суд правде у Хагу донео одлуку да у седам општина (Братунац, Фоча, Кључ, Приједор, Сански Мост, Власеница и Зворник), које се помињу и у оптужници против Караџића, није било геноцида, те да се геноцид, по њима, догодио искључиво у Сребреници.
Вукадиновић каже да ће „осуда за геноцид која се спрема“ наћи и на путу Србије ка ЕУ.
– Највероватније следеће године, питање је само у ком пакету – објашњава наш саговорник.
– Један од услова који се поставља, а који је већ помињан у немачкој штампи, јесте и да Београд формализује осуду геноцида, а одмах затим и Бања Лука.
– Тешко је очекивати да ће овај ад хок суд у Хагу дерогирати одлуку Међународног суда правде. Не очекујем да Караџић буде проглашен кривим за тај геноцид, али у сваком случају, отежава му одбрану – каже Микеш.
И када би Караџић био осуђен за геноцид, таква пресуда не би утицала на Републику Српску, истиче Микеш, јер Република Српска је верификована након окончања ратних сукоба, у Дејтону.
Одлуке Хашког трибунала у предмету против Радована Караџића, не могу утицати на статус РС сматра и професор бањалучког Правног факултета Петар Кунић.
– У Хагу одговарају појединци, а не колективитет. Српска није условљена одлукама Хашког трибунала – каже Кунић за „Новости“. Он сматра да Хашки трибунал доноси одлуке чудне природе, јер је очито под утицајем моћних политичких кругова.
– Доноси одлуке по директивама. Суд је дезавуисао себе у европској и светској јавности, каже Кунић.
Караџићевој одбрани, објашњава Марко Сладојевић, остаје сада да засуче рукаве:
– Рачунали смо да нећемо морати да изводимо сведоке и доказе за ових седам општина, али нам је сада посао отежан. Тражили смо додатан број сати. Ипак, очекујемо да све ове оптужбе падну у коначној пресуди, као и у случају Крајишника, Брђанина и Стакића.
