Можда ће звучати претерано, али ствар баш и није под контролом. Није највећи проблем слободног тумачења „БУСПЛУСА“ то што је у мају ове године купљено три пута мање карата, него у мају 2012. године, већ то што је за непуне три године у систему градског превоза повређено 136 запослених, од којих је осморо задобило теже телесне повреде.

Од 2000. до 2012. године, полицији је годишње пријављивано од 30 до 50 случајева напада у којима су жртве били возачи, контролори или кондуктери запослени у систему јавног градског превоза у Београду. Половина те бројке су возачи, а половина они који су задужени за контролу и продају карата. За период од 2009. до 2012. године полиција каже да је карактеристично да су се физички и вербални сукоби углавном сводили на конфликте путника са возачима и контролорима, и да је забележен пад у броју таквих инцидената.

Након 2012. године, када је уведен „БусПлус“ систем наплате карата, бројке почињу да расту: у првој години МУП је евидентирао 99 напада (61 на возаче, 36 на контролоре, а два на кондуктере), 2013. било је 128 напада (59 на возаче, 66 на контролоре и три на кондуктере), а за првих осам месеци ове, 2014. године, регистровано је 209 напада (167 на возаче, 130 на контролоре и 12 на кондуктере).

СМЕНА ВЛАСТИ И КОНФУЗИЈА: У систему градског превоза у Београду учествују приватна превозна предузећа, ЈКП Градско саобраћајно предузеће „Београд“, предузеће „Апекс солушн технолоџи“ и Дирекција за јавни превоз Града Београда. Задатак свих њих је да превозе скоро два милиона Београђана.

Овај комунални посао, попут одношења смећа и снабдевања водом и струјом, постаје неочекивано компликован када је бивши градоначелник Драган Ђилас, под касније оспораваним условима, увео новину у начин плаћања градског превоза – „БусПлус“ систем. Тадашња градска опозиција, предвођена Српском напредном странком (СНС) оштро је то критиковала, грађани такође: на Тргу републике су данима организовани протести на којима су се надлежни позивали да не уводе ГМО храну у Србију, да не уводе Србију у НАТО и да из Србије избаце „БусПлус“. На Фејсбуку су прављене групе у којима је практично објашњавано како и зашто „БусПлус“ не треба да постоји. Целу ту игру прати пораст цене превоза, често се мењају правила коришћења новог система (треба се/не треба се валидирати; улази се на предња врата/улази се на сва врата…).

Након што је СНС освојио власт у Београду, политичке критике су престале; до најављиваног поништавања уговора са компанијом „Апекс“ није дошло, Фејсбук групе против „БусПлуса“ и даље постоје и активне су. Од 1. септембра, због лоше финансијске ситуације целог система, број аутобуса је мањи за десет одсто него што је био претходних година у време зимског реда вожње, контролори су отпочели „ригорозније“ да раде свој посао, а казна за оне који немају карту је повећана на 6000 динара, односно 3000 ако се плати у року од осам дана, или 2000 на лицу места. Такође, путници у београдским аутобусима и трамвајима у последње време читају пропагандни материјал Дирекције за јавни превоз у коме им се објашњава да се јавни превоз мора плаћати.

Осим поменутих летака, нови градски званичници нису улагали много труда да корисницима градског превоза објасне целу збрку. То је препуштено таблоидима и страначким саопштењима, због чега је шира јавност даље могла да закључује само на основу личних политичких склоности. Конфузија политичких ставова о „БусПлусу“ оставила је, дакле, путницима простор да сами тумаче шта је „БусПлус“ и треба ли му дати тих 73 динара, колико кошта појединачна карта.

ОПАСНЕ ПРОФЕСИЈЕ: „Проблем је што је ‘БусПлус’ на почетку своје имплементације поистовећен са ‘Апексом’“, каже Дарко Максић, директор контроле у предузећу „Апекс солушн технолоџи“. „Како је време одмицало, како су се политичке кампање смењивале, ми смо били укључени у све то. Били смо сами против свих и на тај начин смо злоупотребљени. Највећа последица свега тога, нажалост, јесте раст напада на контролоре“, сматра Максић.

Док говори за „Време“, прекида га телефонски позив. Зову из „Блица“ да питају о најновијем нападу. Максић усмерава новинара на Дирекцију за јавни превоз правдајући се да је таква процедура, па објашњава: „Да, још један напад јутрос. Путница је ударила шамар контролорки и изгребала је по ушима и лицу јер није хтела да изађе напоље. Срећом, био је то трамвај шпанац, па су је вероватно снимили и вероватно ће је наћи…“

Тренутно у аутобусима, трамвајима, тролејбусима и возовима који су у систему градског превоза има око 270 контролора који су запослени у предузећу „Апекс“ и који у целом систему градског превоза имају задатак да наплаћују карте. „Не могу тачан број да вам кажем, јер се то стално мења. Један број уговора истиче, некима се продужују, овима који се нису снашли на пробном раду се не продужавају, неки одустају, а скоро сваког дана стижу нови ЦВ-јеви и стално нови људи долазе. Кроз ‘Апекс’ је од 2011. године прошло преко хиљаду људи. Остали су заиста најбољи радници и најпрофесионалнији контролори“, прича Максић.

Запослени раде у сменама, имају паузе за ручак, редовну плату, неколицини радника из Обреновца се помаже да обнове поплавама оштећене куће. „О подршци компаније нашим запосленима, нажалост, може више контролор да вам говори“, каже Максић. У том тренутку се у разговор укључује контролорка Јелена: „Имамо буквално сваку помоћ. И директора, и свог шефа и целог руководства. Мене када су напали, нисам стигла да позовем Хитну помоћ јер ми је телефон стално звонио – сви су звали да чују да ли сам добро.“ Њу је у Земуну претукао, како је полиција утврдила, момак девојке коју је претходно замолила да купи карту или да изађе. Нападач је од Жаркова јурио аутобус, стигао га на окретници на Кеју ослобођења и изударао контролорку.

„Наши контролори су прошли све потребне обуке. Постоје модели обраћања и понашања према путницима, колегама и другим учесницима у саобраћају. Постоје и модели избегавања сукоба, међутим, видите и сами да то није довољно. Немамо палице, немамо лисице, немамо значку да би изашли на крај са онима који не желе да плате услугу коју користе“, објашњава Максић, а Јелена додаје да би све било лакше да имају статус службеног лица.

Дуже искуство са оваквим односом суграђана према својим запосленима имају у ГСП-у. Славица Стевановић, портпарол ГСП-а, каже да увођење статуса службеног лица не би решило ништа јер ће и тада постојати исти проблем – непроцесуирање нападача. „И поред свих сигурносних заштита у аутобусима и драстично смањеног чекања полиције да дође на место инцидента, стање се не поправља. За тих неколико минута, колико је данас полицији потребно да реагује, нападач побегне.“

„Најчешћи нападачи на возаче у градском превозу нису путници, већ други учесници у саобраћају, али нема ту правила. Иако возачи не улазе у конфликте, тешко је избећи пијаног човека који тражи проблем. Ломе нам возила зато што сами процене да их возач није пустио да прођу, на пример. Човек нам је осам месеци лежао у болници јер га је претукао нападач који од аутобуса није могао да се испаркира. То је потпуно поражавајуће. А ти људи само раде свој посао“, каже Стевановићева.

„Лепо је рекао онај контролор кад је пре два, три дана био код градског менаџера – то је исто као кад неко у пекари узме хлеб, прође поред продавачице и не плати. А то да неко ишамара контролора зато што му тражи карту у аутобусу је ван памети. Битно је подићи свест грађана да је превоз услуга која мора да се плати. Исто као кабловска или мобилни. За то је потребно време, едукација и информисаност свих грађана“, каже Дарко Максић из „Апекса“. Иначе, цитирани контролор је Александар Миленковић, а код градског менаџера Горана Весића отишао је због инцидента који се десио 3. септембра, када га је у аутобусу на линији 84 један младић претукао након што му је тражио карту.

Весић је тада рекао медијима да верује да ће нападач на Миленковића бити брзо пронађен и кажњен, а онда је искористио тренутак да каже и да је већина грађана прихватила најновију кампању, мислећи на дељење летака о смислу плаћања превоза. Изнео је и резултате неке анализе према којој неплатише нису најсиромашнији, већ „бахати, млађи људи који мисле да им је све дозвољено“.

(Време)

Oznake: Bus-plus, vozači, gsp beograd, kontrolori, napadi