Pročitaj mi članak

Govori antisrpski da te ceo svet razume

0

Potezanje najteže artiljerije protiv neistomišljenika, stranih plaćenika i autošovinista ili velikosrpskih četnika i genocidnih fašisti, postalo je neka vrsta nove normalnosti u Srbiji. Nedavno je čak i reč kroatofil dobila negativno značenje, iako u prevodu znači ljubav prema Hrvatima. Ali je i ova reč proglašena govorom mržnje, za razliku od uvreda koje se upućuju većinskom narodu.

nvo-natasa-kandic-sonja-biserko-jelena-milic-nato-placenici-izdajnici-fasisti-zene-u-crnomКолико нам је познато, никада ниједна невладина организација никога није пријавила за говор мржње према Србима. Ниједном суду у Србији није запао случај у ком би морао да утврди да ли постоји „антисрпски говор мржње”. „Политика” је проверила – у пракси Повереника за заштиту равноправности, до сада није поднета ниједна притужба за говор мржње према већинском становништву.

Како је то могуће, када је јавни говор преплављен мржњом? Социолог Слободан Антонић тврди да код нас постоје сајтови на којим доминира „типичан антисрпски и шовинистички дискурс” и обимно цитира са једног од њих, Аутономија.инфо, на ком је Србија концентрација зла на невеликом простору, пустош, свињац, дубоко дегенерисано друштво, прљаво. Србе описују као „примитивни народ”, „људе чудних физиономија и неартикулисаног језика”, којима ће у будућности „ноге бити све краће, а погледи све тупљи“. Зар то нису примери говора мржње?

Активисти људских права кажу да је „говор мржње“ код нас уведен како би се одређене групе у друштву боље заштитиле од дискриминације. Према објашњењу професорке Весне Водинелић са Правног факултера Универзитета Унион, говор мржње је дефинисан препорукама Савета Европе и законом о медијима, али он постоји само кад је усмерен ка припадницима мањина у једном друштву, а не и према већинском народу.

OПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ