Готовуша код Штрпца, годину касније: Стефану рана на руци зарасла aли не и на души

10:55 06.01.2024.

Прошле године, на Бадњи дан, на двојицу дечака који су носили бадњаке пуцао је Албанац Азем Куртај, припадник тзв. КБС, који је у међувремену пуштен да се брани са слободе

И годину дана после Бадњег дана, оног кад су у Готовуши крај Штрпца, на Косову и Метохији, пуцали у њеног Стефана док је са рођаком кући носио бадњаке, на другој страни телефонске везе плач мајке Зорице, тешке сузе, мајчинске, оне од којих се човеку одсеку ноге и које никад никоме не би пожелео.

„Добро смо, онако како морамо. Стефан се полако опоравља, иде у школу, шести је разред. А сећања на онај дан се враћају, она су ту, са нама…“, прича Стефанова мајка Зорица Стојановић.

Пре годину дана Стојановиће из Готовуше у трену је, недуго пошто су дечаци отишли у шуму, пресекла вест да су на њихову децу, Стефана од 11 и Милоша од 21 годину, пуцали на путу крај села док су се враћали из бадњака.

„Хвала Богу, како је могло да буде, добро су. Не знам ни ја шта се десило, само ми је јављено да је рањен. Нисам знала како, шта… Пут је био блокиран, једва смо живи дошли до Штрпца. У Штрпцу су му већ санирали рану. Како сам чула, деца ко деца, сликали се, носили бадњак за Бадње вече кад су пуцали“, испричала је тог дана Зорица.

То јутро кад је на двојицу дечака, из чиста мира, из обести, из пуке мржње ваљда, отворена паљба, када су Стефан и Милош пуком срећом остали без тежих повреда, у Готовуши, кажу данас, неће заборавити док су живи.

Јутрос, Стефанова мајка прича:

„Буди се ноћу, видим да је нервозан, није му лако и све му је теже посебно ових дана када се приближава Бадњи дан, празник… Враћају се сећања, страх. Рана на руци је зарасла, али она на његовој души много теже зараста, за њу ће требати много, много више времена, ако икад и зарасте“, прича Зорица.

На Бадње јутро прошле године Стефану и Милошу прва помоћ пружена је у оближњем Дому здравља, онда су обојица упућени на одељење хирургије болнице у Грачаници.

„Мали дечак је погођен у пределу надлактице. Надамо се да повреда није озбиљна, зато их шаљемо у Грачаницу, јер је метак остао у руци. Други момак је погођен у руку, и њему је остао метак. Деца су су под стресом, видећемо шта ће бити“, испричао је тог јутра дежурни лекар у амбуланти где је дечацима указана помоћ.

Убрзо се испоставило да је на децу са бадњацима у рукама која су застала да се фотографишу, пошто је зауставио возило, пуцао Албанац Азем Куртај, за кога је касније потврђено да је активини припадник тзв. Косовских безбедносних снага, односно косовске војске.

Дан касније, на Божић, док су дечаци лежали у болници, Куртај је приведен, одређен му је притвор до месец дана. Из Основног суда у Урошевцу саопштено је да је судија за претходни поступак Одељења за тешка кривична дела оценио да постоји сумња да је Азем Куртај у Готовуши крај Штрпца намерно покушао да убије Стефана и Милоша Стојановића.

„Када је својим аутомобилом стигао на улаз у село, приметио је неке грађане на крају пута и да би их отерао, затрубио је. Не могавши даље, заустави је ауто и након вербалне свађе извадио је револвер и два пута пуцао наневши телесно повреде дечаку и младићу“, саопштио је суд Аземову верзију догађаја.

Осумњичени је, и то је саопштено из суда, користио „оружје с дозволом“.

Седам дана касније, мали Стефан пуштен је из болнице на кућно лечење. Испред родитељске куће, Стефана је дочекало читаво село.

„Не могу да опишем ни моју, а камоли Стефанову срећу што се вратио кући. Буквално смо се сви само грлили и плакали кад је дошао. Он је толико желео да се врати кући а ми смо радосни што нам је жив стигао. Стефан ће бити на кућној нези, здравствено се осећа добро, рана полако зацељује. Он је скроман дечко, причао је само да је захвалан богу што је стао жив“, испричала је Зорица тог јутра пошто је Стефан стигао кући.

Осумњичени Куртај, коме је у каснијем поступку, уместо покушаја убиства, на терет стављена нелегална употреба оружја и изазивање опште опасности, 18. октобра прошле године, одлуком суда у Урошевцу пуштен је да се брани са слободе. Медији су тог дана пренели да је његов предмет у Апелационом суду где се чак разматра и одбацивање оптужнице.

„Надам ли се правди? Само Божијој. Друге правде нема, нема од ње ништа. Два су месеца како су га пустили из притвора, нема ту више правде“, једноставно јутрос каже Зорица.

Онда заплаче.

„И дан данас и сваки дан од оног догађаја питам се само – зашто, шта су му деца крива, зашто на децу… Ожиљак на мом срцу, на мојој души никад неће зарасти, док сам жива“, каже Зорица.

И порука из куће Стојановића из Готовуше са Косова Метохије пред празник:

„Наша је жеља само једна – да празнике дочекамо у здрављу и радости, и да се ово више никад ни једној мајци не деси“, каже Зорица.