Pročitaj mi članak

Gde su slike i snimci iz srpskih bolnica?

0

Sve društvene mreže prepune su snimaka iz bolnica širom sveta. Najviše ih je iz Italije, Španije, Amerike, Francuske... Na njima možemo da vidimo razmere pošasti koja je pogodila svet, ali u isto vreme i herojstvo i ljudsku odlučnost da se bori protiv virusa. U Srbiji ništa od toga ne možete da vidite jer nema fotografija ni snimaka. O čemu se radi?

Наравно да треба поштовати приватност пацијента и не треба снимати људе док се налазе на лечењу, осим оних који добровољно пристану да причају. Али ваљда има неко ко жели да прича? Има ли неки лекар, главна сестра који желе да причају како се осећају, колико има пацијената, како издржавају и они и пацијенти? Ниједан!? Како је то могуће?

Фото: Print screen

Да ствар буде чуднија нема ни слика ни снимака на мрежама које пацијенти сами праве док су у болници. У време када се снима све и то 24 сата непрекидно, осим фотографије једног пацијента са Инфективне, Србија није могла да види скоро ништа.

А било би корисно, сигурно би и смирило многе да виде живе људе како причају о односу сестара и лекара, јер сви који пишу кажу да је фасцинантан. Посебно се истиче Инфективна клиника на којој у сваком тренутку на преглед чека неколико десетина људи док хитна помоћ довози оне којима је стање заиста тешко. И поред тога, и поред непрекидног рада сви који су се обратили за помоћ истичу да је целокупно особље препуно разумевања и да за свакога имају топлу људску реч.

Верујемо да је тако и по другим београдским болницама, односно у Драгиши Мишовићу и у Земунској болници. Обе ове установе су реконструисане пре десетак година, посебно је град уложио у Земунску болницу која је претила да се затвори јер пре 12 година није имала ниједну операциону салу. Данас је то озбиљна установа, реконструисана и сређена, па зашто то да се не види? Сигурно је однос према пацијентима исти широм Србије? Па ако је тако зашто не можемо да чујемо и видимо осим од Биљане Србљановић?

Зашто нема снимака болница са спремним респираторима како би грађани са мање брига пролазили кроз све што их сваки дан сналази? Зар такве фотографије не би смирујуће деловале на становништво?

Одговора на ова питања нема. Једни кажу да је у питању забрана да се извештава о стању у болницама, други кажу да је у питању аутоцензура и страх, трећи тврде да је људе срамота да имају корону, па не желе да сниме ништа иако имају мобилне телефоне… Једнога дана ћемо сазнати о чему је реч. До тада остаје нам да гледамо како изгледају болнице у Италији и Шпанији и како се лекари тамо довијају да подигну веру и енергију пацијентима.