Pročitaj mi članakSve dok ne bude neke veće promene američke politike prema Kosovu, nema razloga da se veruje da će posvećenost ove teritorije Americi izbledeti.
Косово и даље има осећајне, политичке и привредне везе са државом која је пре двадесет година предводила западну интервенцију у њиховом рату прoтив Савезне Републике Југославије, који је на крају водио до косовског проглашења независности. Нека истраживања показују да је на Косову највећа стопа одобравања америчког вођства но у било којој другој држави. Фоторепортер Сезар Дезфули (César Dezfuli) истражио је ову повезаност.
Током деведесетих година први косовски председник, Ибрахим Ругова, завршавао је своје конференције за штампу сваког петка речима „Боже благослови Америку и наше западне пријатеље“. Ова фраза нашла је одјека у јавности и осећање је постало снажније када је Бил Клинтон наредио НАТО да бомбардује српске мете током Косовског рата 1999. године.
Клинтон Бајђора (Bajgora), 13 година, назван по Билу Клинтону, седи између својих родитеља у њиховом дому у Подујеву
Сада је тешко уочити било који физички траг рата. Генерација је одрасла у окружењу мира и релативне стабилности. Међутим, споменуто проамеричко осећање и даље је присутно.
Модни бутик у Приштини
Једна од главних улица у престоници Приштини названа је Булевар Била Клинтона, по америчком председнику из времена рата. Други путеви, као и школе и спортски центри, названи су по Клинтоновом државном секретару, Мадлен Олбрајт, америчком конгресмену Елиоту Енгелу, бившем председнику Џорџу Бушу и лидерима других држава НАТО чланица, укључујући и премијера Уједињеног Краљевства Тонија Блера, који је на Косову посебно драг.
Велика америчка застава, уз слоган захвалности Билу Клинтону и неким државама које су признале независност Косова, осликана 2008. на зиду у Гњилану
Дан независности
Сваког 4. јула, када се у Сједињеним Државама слави Дан независности, ватрогасци у Приштини чисте статуу Била Клинтона на средишњем тргу и замењују америчку заставу[1] која лепрша у близини. Церемонију организује Друштво пријатеља Америке на Косову и присуствују јој цивилни и војни званичници и представници америчке амбасаде.
Одржава се и годишњи дечији кошаркашки турнир назван „Хвала ти, Америко“ (Thank You USA) ради обележавања Дана независности.
Америчке трупе присутне су на Косову од 1999. године као део НАТО мисије одржања мира. Данас је 600–700 америчких НАТО војника присутно на косовском тлу.
Амерички и косовски официри на састанку у Феризају[2]
Градоначелник Лаштице[3], градића на југоистоку Косова, велики је обожаватељ Америке и последњих година је уложио хиљаде евра да би окитио град звездицама и пругама у бојама америчке заставе и постерима који указују на кључне тренутке рата.
Педесет прва држава
Многе америчке компаније и институције имају економске и радне везе са Косовом.
Ресторан Пут 66 у Приштини[4]
Опроштајна журка у приштинском бару за некога ко ће ускоро да отпутује у Сједињене Државе да ради
Америчке војне униформе и други предмети на продају на недељној бувљој пијаци у Фуше Косова, недалеко од Приштине[5]
Агим Реџепи, председник Удружења пријатеља Америке на Косову, позира за израду портрета у својој канцеларији у Приштини
Арлинд Баша показује истетовираног орла са стиховима на енглеском језику који се односе на косовско-албански национални идентитет
Вали ранч одмаралиште у Перлепници, недалеко од Гјилана[6] где настоје да изграде елементе америчког Запада и америчке културе.
Радник Вали ранча враћа коња у шталу након приказивања коњичких скокова
Постоји много стрељана на Косову, од којих је многе отворила држава након рата. Оне такође имају улогу да ограниче поседовање оружја на Косову.
У стрељани у Обилику[7], на ободима Приштине
Широм Косова постоји много приватних кућа, ресторана и јавних грађевина изграђених да имитирају Белу кућу.
Ресторан Бела кућа, у националном парку Шар планина, недалеко од Призрена, популарна је туристичка дестинација
Улица Била Клинтона, Пеја[8], западно Косово
Слика Кипа слободе у дневној соби Руждија Кучича, познатог као Американац, чија је кућа препуна декорација које се односе на Сједињене Државе
Дијаспора у САД
Многи Косовари живе у Сједињеним Државама, које су заједно са Немачком и Швајцарском биле један од највећих домаћина за косовске избеглице током 90–их. Неки, попут Камила Брахимија, који је побегао да отпочне нови живот у Њујорку током рата, имају имања и на Косову где долазе током празника.
Ћерка Камила Брахимија Валбона, америчког грађанина косоварског порекла, у једној од кућа које је изградио у свом завичају у Феризају/Урошевцу
Отац Едија Стивена, Рокс, допутовао је у Сједињене Државе током 90–их као избеглица и отпочео је нови живот са америчком супругом. Изградио је „Калифорнија Ризорт“ у околини Приштине и сваке недеље се враћа како би уживао у овом аквапарку.
Еди Стивен, из Калифорније, одевен у шортс у бојама америчке заставе, у Калифорнија Ризорту који је изградио његов отац
Све док не буде неке веће промене америчке политике према Косову, нема разлога да се верује да ће посвећеност ове територије [Америци] избледети. Звездице и пруге ће и даље бити истицане у Приштини сваког 4. јула.
Са енглеског посрбио и примедбе написао: Милош Милојевић
[1] Прим. ММ: Другом америчком заставом.
[2] Прим. ММ: У питању је српски град Урошевац.
[3] Прим. ММ: Српски Влаштица.
[4] Прим. ММ: Амерички пут или Рута 66, такође познат и као Вил Роџерс Хајвеј, Главна Улица Америке и Мајка пут, један је од изворних аутопутева у америчком систему оваквих саобраћајница. US 66 је установљен 11. новембра 1926. године. Идуће, 1927, подигнути су путни знаци. Аутопут је првобитно ишао од Чикага, преко Мисурија, Канзаса, Оклахоме, Тексаса, Новог Мексика и Аризоне до исходишта у Санта Моники у Калифорнији. Укупна дужина правца је била 3940 километара. Има запажено место у америчкој популарној култури.
[5] Прим. ММ: Реч је о Косову Пољу.
[6] Прим. ММ: Српски Прилепница и Гњилане.
[7] Прим. ММ: Српски Обилић.
[8] Прим. ММ: Реч је о Пећи.
