Pročitaj mi članakUdruženje radnika na internetu objavilo je danas šta sve ne valje u predlogu Vlade i zašto je on i dalje neprihvatljiv za njihove članove. Oni donose i detaljno upustvo kako jedan frilenser možda da izračuna, koliko po najnovijem predlogu, duguje državi.
Из удружење такође наглашавају да је отпис камата наводног дуга и признавање нормираних трошкова у висини од 43 одсто, као и увођење неопорезивог дела (дела који је заштићен од опорезивања јер се сматра минимумом неопходним за живот), законска обавеза Владе, а не уступак.
Protest frilensera (Printscreen)
“Предлог који је Влада усвојила 1. априла још је неповољнији од оног који је понуђен у фебруару, када су чланови Удружења радника на интернету предлог одбили. Највећи проблем за фриленсере који Влада у свом јавном наративу упорно изоставља када говори о предлогу усвојеном 1. априла јесте текуће пореско оптерећење. Не помиње се да фриленсер никада неће плаћати само наводни порески дуг” истичу у овом удружењу.
Колики вам је дуг, а колике су текуће обавезе
Почев од 1. октобра 2021. године сваки фриленсер ће прво морати да плаћа обавезе на новац који у том месецу заради. По решењима за стари дуг које Пореска управа буде издавала од 1. октобра 2021. године, лице које у октобру месецу заради 1.000 евра мораће прво да плати 470 евра за текућу обавезу, па додатно рату репрограма за стари дуг, око 100 евра. Значи, укупно пореско оптерећење за тог појединца, није само рата, већ и текућа обавеза и дуг заједно, који износе око 56 одсто примања. Чак и за лице које заради 500 евра пореско оптерећење износи 38 одсто примања.
Оно што би овај предлог учинило праведнијим, како наводе у Удружењу радника на интернету, јесте отпис и онако упитних доприноса за уназад јер би се тако свима у једнаком проценту смањио дуг.
Дискриминација између платних разреда
Забрињавајуће је, упозоравају у Удружењу, то да како плата расте, пореско оптерећење прогресивно скаче, јер готово да нема никаквих пореских олакшица предвиђених за период од 1. октобра.
“Укинути су нормирани трошкови, који износе 35 до 50 одстозараде, зависно од врсте посла. Дакле, ако се укину нормирани трошкови, морало би се дозволити да радници прикажу своје стварне трошкове рада, који не смеју бити опорезовани јер нису зарада.
Даље, додаје се да неопорезиви износ зараде није замена за нормиране трошкове.
“Неопорезив део увећан на 32.000 динара важи само за дуг, не за обавезе од 1. октобра 2021. године. Потпуно је неприхватљиво да се од овог датума тај неопорезиви део враћа на минимум – 18.300 динара, а да нормирани трошкови потпуно изостају из обрачуна” објашњавају
Неизвесност репрограма
Из Удружења радника на интернету упозоравају да извршење и наплата пореских дугова ускоро прелази у руке јавних извршитеља, што ће бити регулисано законима у 2021. години.
“То је проблематично јер су већ сада јавним извршитељима законом остављене велике слободе при извршењу. Ко би желео да дуг отплати за три или пет година и изађе из дужничког ропства раније, тешко да ће имати чиме, због енормно високе текуће пореске обавезе, а ту је увек и опасност да се изгуби посао, зарађује мање или нередовно” наглашавају.
Све ово је, истичу, у супротности са обећањима Владе да ће донети подзаконска акта којима би заштитила рањиви положај фриленсера при реализацији репрограма дугог једну деценију.
Влада продужавањем репрограма на 10 година прикрива чињеницу да просечан фриленсер не може да отплаћује свој дуг, плаћа текућу обавезу и обезбеђује основну егзистенцију загарантовану Уставом, истичу.
“Не постоји никаква извесност да ће фриленсер уопште имати редован посао наредних десет година, а камоли исту плату. Фриленсинг одликује неизвесност и нестабилност, те је у време пандемије вируса корона извеснији отказ, него фиксна плата” наводе.
Предлог Владе за решење статуса фриленсера, према оцени овог удружења, указује на очигледну намеру Владе да фриленсери као категорија и надаље не постоје, што значи да не постоји намера да се уреди њихов законски статус.
“Циљ Владе је да сви фриленсери постану предузетници. Фриленсери су физичка лица чији је однос са послодавцем најсличнији оном који је регулисан у домаћем законодавству уговором о раду. Предузетништво уопште не предвиђа радни однос радника и послодавца, а ако сте у таквом односу, он представља законски прекршај. Фриленсери нису правна лица иако је очигледна намера државе да фриленсери постану предузетници. На овај начин држава би лако пунила касу редовним приходима од паушала и не би се морала даље бавити регулисањем статуса фриленсера и увести их као посебну категорију у најављени Закон о флексибилним облицима рада који ће по најавама важити од 1. јануара 2022.године” истичу у Удружењу радника на интернету.
Влада у свом предлогу решења, како упозоравају, потпуно занемарује чињеницу да фриленсери немају стабилност посла, која би оправдала њихову регистрацију као паушалаца.
“Три месеца без плате, пројекта или одлазак на тромесечно боловање и фриленсер пада у егзистенцијални проблем – губи здравствено осигурање. Чим оствари први приход после паузе, фриленсер мора дати мíнимум 50 одсто својих прихода за текуће намете и отплатити заостале рате дуга. Може да се догоди да се износ увећа трошковима јавног извршитеља због неплаћених рата дуга. По оваквом, а врло вероватном сценарију по фриленсере, многи од њих ће у наредних десет година бити на оном новоу економске угрожености која је Уставом забрањена” наводе и оцењују да тај дуг и незаконито висок.
Наводе пример “да на 1.000 евра зараде, после свих одбитака, дуг износи 11.500 евра, а код зараде од 1.500 евра месечно дуг драстично расте и износи скоро дупло – око 22.500 евра. Ономе ко заради месечно 2.000 евра дуг скаче троструко – на 33.000 евра”.
“Сваки просечан фриленсер који зарађује 500 до 1.500 евра месечно у октобру ове године биће приморан да престане да ради. Плата му неће покривати наметнуте порезе и доприносе за физичко лице, а не може ни да се региструје као предузетник. Разлози су бројни – промене послодавца, неизвесност посла и нередовност примања и цела листа нерешених питања, као што су рад за послодавца у струци, тест самосталности, прекиди здравственог осигурања и ПИО због извесних кашњења у плаћањима паушала” наглашавају.
Опорезивање физичких лица, подсећају, спада у категорију пореза на лична примања који се на енглеском назива персонал инцоме таx, а Србији недостаје управо такво пореско решење.
“Македонија, Босна и Херцеговина, Румунија, као и многе друге земље нашле су решење за физичко лице – фриленсера. У свакој од поменутих земаља порез не прелази 10 одсто (у Македонији није обавезно плаћати доприносе, БиХ додаје 4% за здравствено осигурање, у Румунији се додатно плаћа фиксан износ, а не проценат за здравствено)” преносе искуства из региона.
Овај предлог Владе угрожава живот “великог броја фриленсера јер су њихова дуговања до двадесет пута већа од остварених примања и да не заборавимо, на текуће пореске обавезе одлази још пола прихода сваки пут када се он оствари и тако целу наредну деценију”.
“Зато ми, радници на интернету кажемо не! Не пристајемо на дужничко ропство и настављамо са борбом за своју егзистенцију. За живот” поручују из Удружења радника на интернету.
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 5, 2021
